Naša književnost

ме = ЈУ

Горки међу нама

— За наш рад нерава без фосфора се не може...

Поново оживљава:

— Пред ваш долазак био је код мене професор Ферсман. Он тек што је разговарао директно с Лењином о пословима Комисије за побољшање живота научника. Лењин је необично предусретљив и спреман да помогне. Ферсман тврди: Лењин је за интелигенцију.

Опет га видим да говори о Лењину. Игром мимике која се једва примети, испрекиданим по ИИВ рамена, он с благом шалом имитира разговор: Горки—Лењин:

— Није ми то прва година да објашњавам да ће се кратковиди људи кајати због занемаривања интелегенције. Треба поћи тим академичарима и професорима. Постало је јасно да се без интелигенције не може ништа створити: да, а образована господа одмах су се обрадовала и удешавала. То је најзад исто тако ружно. Ружно...

Уколико даље слушам његов говор, утолико више стичем убеђење да бих и ја могао тако да говорим као он, тим течним, звучним размерама. А што се тиче његових мисли изгледа ми да сам увек мислио тако, као он, само су његове мисли пуне, као да их он моделира као што се моделира глинена кугла, и ја се окрећем с том куглом куда је он управи и не могу да се зауставим. И најзад почињем да говорим и говорим дуго, остављајући лако једну тему и прелазећи на другу, коју он убаци, и радујем се што ужива у мом причању и имам такав осећај као да сам сав живот провео у разговору с Горким и никада нисам тако јако осетио стање природне искрености као у томе моменту.

— Ви треба да будете у друштву младих писаца, — каже он, када сам се спремао да одем. — Нарочито вам саветујем да се упознате са Александром Блоком. Неизоставно да се упознате. То, то је... то је...

Горки је ућутао тражећи тачну реч. Али реч није нашао. Нестрпљиво је али скоро безгласно лупкао прстима по столу. Наједаред је устао и усправивши се, врло висок, мршав — лагано је прешао руком одозго до доле, од главе до ногу.

— Човек, изговорио је тихо и тренутак је остао непокретан. Говорио је о Блоку већ други пут и оба пута је ставио његово име у ред првих писаца које назива младима, свакако не по годинама, него пе нескладу с канонизираним фигурама дореволуционе руске књижевности. У блоковском схватању догађаја било је много апстрактног и естетског. Порки је то осећао и касније је више пута говорио о свом удаљавању од Блока.

У доба петроградског општења Горког, Горки је видео да је Блок изванредан песник који би могао стајати напоредо с њим. Горки је знао да се Блок налази у најужој близини самог покрета века, свега неколико корака од револуционарне идеологије... Нису уметничке већ животне црте зближиле Блока с Горким. Основна међу њима била је страсност блоковског односа према револуцији. Као велики