Naša književnost

Максим Горки у Италиј 241

= Е, ви идите даље, а ја ћу се вратити... радити треба... радом заваравам природу.

Да га не увредимо, да не истичемо његову слабост, пошли смо даље.

Он се лагано удаљавао од нас, погурен, ослањајући се на штап, и изгледало је да му је врло хладно и да га врло узнемирује ветар с мора. Али што ближе кући, кораци његови постајали су сигурнији, — рад га је опет понео. На вратима је наместио шешир и ушао М кућу као ранији, широких плећа, високи Горки, који спретним и лукавим кораком прилази столу, вешто узима перо — и разговара са светом оним огромним гласом сличним мору, које му је лаким својим ветром малочас сметало да дише.

(Превела с руског Ј. Х.) ВСЕВОЛОД ИВАНОВ

15

ни нај