Naša književnost
576 Наша књижевност
Илп само заго
Што је тако неко
На свом плитком длану, Као ретку воду,
Чувао слободу;
Или опет зато
Што је неко хтео
На свом рајском путу, Шћућурен у куту,
Да сачува главу;
Или само зато
Што би тако неко Покушао кришом Да помузе краву
Или опет зато Што би тако неко, Нешто тако реко;
Или опет неко Нешто тако чуо;
Или просто зато
Што је за убиства, ради пусте норме, Мастодонтске форме,
Требало пронаћи једно пусто зато...
Кренуо би мамут, бременит и труо Злочиначком крвљу,
Да збрише и сатре
Сва насеља људска,
И погаси редом
Све логорске ватре.
Преко голих поља и ледине жарке Навалише нагло као кужне клице Лешинарска јата
Бодљикаве жице,
А ноћу су редом,
Од врата до врата,
Јечале у хору зарђале шарке,
И урлали зверски шипови од гвожђа, Мандали и кваке
Старих казамата,