Naša književnost

576 Наша књижевност

Илп само заго

Што је тако неко

На свом плитком длану, Као ретку воду,

Чувао слободу;

Или опет зато

Што је неко хтео

На свом рајском путу, Шћућурен у куту,

Да сачува главу;

Или само зато

Што би тако неко Покушао кришом Да помузе краву

Или опет зато Што би тако неко, Нешто тако реко;

Или опет неко Нешто тако чуо;

Или просто зато

Што је за убиства, ради пусте норме, Мастодонтске форме,

Требало пронаћи једно пусто зато...

Кренуо би мамут, бременит и труо Злочиначком крвљу,

Да збрише и сатре

Сва насеља људска,

И погаси редом

Све логорске ватре.

Преко голих поља и ледине жарке Навалише нагло као кужне клице Лешинарска јата

Бодљикаве жице,

А ноћу су редом,

Од врата до врата,

Јечале у хору зарђале шарке,

И урлали зверски шипови од гвожђа, Мандали и кваке

Старих казамата,