Naša književnost

прве ~

Живот Светозара Марковића 123

заступао. Зато 1 јуна 1871 покреће „Раденик“, први лист социјалистичкога правца у Јужних Словена.

„У то време ужасна је пустоћа била завладала на пољу српске журналистике“, писао је нешто доцније Пера Тодоровић. „Србија“ је била пала под благодетним дахом закона о слободној штампи...; политичко поље журналистике ђубрило је „Јединство“ и „Видовдан; нкоткуд се није могла чути искрена и паметна реч.“

„Раденик“ је одмах имао велика успеха: прикупио је хиљаду пет стотина платежних претплатника. Са сарадницима је ишло теже. Додуше, понешто су писали Ђура ЈБочић (који је потписивао лист као уредник и издавач), Пашић, Павле Мијајловић, Мита Ценић, Јеврем Марковић, Јован Алавантић, Стева Поповић-Бели, али га је углавном попуњавао Марковић. Он је уствари вршио све: писао, уређивао, кориговао, био администратор.

У том тренутку париска комуна је највише узбуђивала духове. „Раденик“ је одмах узео отворено у заштиту „ове мученике слободе“ чланцима Погибија париске комуне и Париска комуна и интернационала, који су јако узнемирили владу и консервативнији свет.

Марковић је, сем тога, написао још много других чланака (Година 1871; Зближавање начелних партија; Пред омладинску скупштину; Словенска Аустрија и српско јединство; Нашраднички програм; Необични људи; Руски револуционари и Нечајев) који се нису свиђали ни властима, ни многим либералима. (Занимљиво је да ниједан од ових чланака није ушао у „Сабрана дела“.) 2

Узбуђење је у противника тако јако, да „Јединство“ и „Видовдан“ позивају грађане и полицију да батинама и камењем устану против комунаца који стоје „у свези с Интернационалом ' и „који бележе све богатије људе на доњем Дунаву за дан револуције“. Људи око „Раденика“ у исти мах су и „комунци“, и „карађорђевци“, и „турски пла- Е ћеници“ и „аустриски агенти“, а већ је свима познато да су убице кне- | за Михаила. Марковић на то одговара чувеним чланком Бели терор, Е а независни и поштени листови, нарочито у Војводини, препоручују његове новине. |

Упоредо с радом на листу, Марковић је врло активан међу за- 3 натлијама, с којима оснива или бар потстиче оснивање произвођачки». у и потрошачких задруга, о којима такође пише. Нажалост, које због пе заосталости и слабе свести занатлија, које због отпора власти и есна- ђ фа, овај његов пионирски рад нема нимало успеха. Једино „Задруга + штампарских радника“, заснована 1874, могла је ТРАЈАИ дуже време, + захваљујући свести наших графичара. |

„Раденик“ се, међутим, није могао дуго одржати. Власт је почела све отвореније гонити свакога који је ма у каквој вези с листом. Заплашен, штампар је на своју руку цензурисао чланке; полиција је

др њен поена имовина ин 5

да бр важе

праћене ем

дељена те танвртосне

ера

пгра маси

аљиди фи раеа

ал вара ће ДА 5