Naša književnost
пи атинана. ==
Уа И ВП
Живот Светозара Марковића 129
Чинило му се да су прилике за то повољније него раније. Намесништво је било предало владу кнезу Милану, те Блазнавац више није свемоћан, што се донекле осећало у јавном животу.
Из Крагујевца, друге престонице Србије, његов највернији присталица, Пера Ђорђевић, јављао му је о буђењу духова у провинцији. Тамо је једна група напреднијих људи разних професија и погледа заснивала друштво за покретање једног листа. Набављена је и штампарија. Главни капитал дао је Пера Тодоровић, који је баш наследио богата оца. Његовом улогу од две и по хиљаде дуката додали су још око хиљаду дуката остали учесници. „Главнији су нам људи, лако ћемо за паре“ — говорио је тада Тодоровић. Марковићу, њему и Пери Ђорђевићу било је стало да у друштву буде што различнијих честитих људи.
Чим је друштво засновано и штампарија набављена, Марковић је изабран за уредника „Јавности“ и 8 (20) новембра 1873 изишао је први број у његовој редакцији.
Овај лист се прилично разликовао од „Раденика“. „Раденик“ је био више доктринаран; у њему су најважнији били чланци о теориским питањима. У „Јавности“ је обратно. Она има у првом реду практичаћ задатак: да прати у свакодневним појавама народни живот и рад власти, да се залаже за темељне реформе у држави, да прикупи бориг и да створи јавно мнење које ће, као у западним земљама, утицати уна решавање свију питања која се тичу народнога живота“. Доктринарни чланци су спореднији.
Таква садржина листа била је условљена многим узроцима. Главни је био овај: на једном поверљивом састанку, на коме нису учствовали сви чланови одбора, — Сава Грујић, Светозар Марковић, Пашић, Пера Тодоровић, Пера Ђорђевић, Стеван Поповић и Светозар Милосављевић, договорили су се да лист воде тако како ће што више људи заинтересовати за непосредно решење политичких и друштвених питања и тако створити присталипе за нову странку, различну од консервативаца и либерала.
И доиста, врло вешто вођен, са добрим и језгровитим чланцима. лист је имао успеха као и „Раденик“: већ после два месеца имао |= хиљаду и сто платежних претплатника.
Не видимо откуда је Скерлић могао закључити да лист у почетку власт није узнемиравала. Одмах по изласку првога броја, крагујевачка полиција је поверљиво обавестила више власти о људима у Па и њиховом кретању. Министар унутрашњих дела скренуо је после пажњу министра војнога на претседника управног одбора ЗИДА вачке друштвене штампарије“, капетана Саву Грујића и овоме је на Бадњи дан 1873 саопштено да је отпуштен из службе, те да одмах преда другоме лицу управу Завода за израду оружја. У исти мах, министар војни наредио је свима официрима да иступе из друштва. За њима су то учинили и неки чиновници. Тако је предузеће остало на
9
паран отете атвоареви то наук за видваиј ратна љин Ри исл,
МУ
пир