Naša književnost

134 Наша књижевност

Јован Жујовић. За култ који смо имали спрам њега, можда је карактеристична наша жеља да се тело његово... балсамира како би се могло очувати за вечита времена. А Пера Тодоровић домишљао се како би се костур Светозарев могао спремити и чувати у музеју.“ — Низ некролога у српским и хрватским листовима ожалили су његову смрт, па чак и страна штампа. „Рлсћ ћаг ш5 Негх гезсћроззеп даз Ргојегапа!“, вели лајпцишки „Уојкззгаа!“ у свом некрологу.

Расрђен на иначе топао и пун жаљења некролог у „Застави“, зато што је социјализам назвала утопијом, Пера Тодоровић, који ће касније изневерити и Светозара Марковића и целокупну напредну мисао, а који је у младости био један од најоданијих пријатеља и присталица Марковићевих, у свом одговору „Застави“ даје о Марковићевом раду и карактеру суд који и данас има вредности:

„Ми овде имамо прилику, — вели Тодоровић, — да речемо коју уопште о томе да ли је социјализам утопија или не... 1870 влада у Србији династијашка раздраженост; народ запуштен у сваком погледу,

. књига и новина скоро никаквих; жандар, потказивач и неповерење прекрилили Србију; партија радикално-демократских никад није ни било; о социјализму никад нико и не чуо; земља удаљена од запада, окружена суморним суседством; тада се враћа у Србију ђак од двадесет и три године, слаба здравља, изнемогао; он носи у духу своме сувремену науку, у срцу своме силину убеђења и гвоздену вољу рада... — па шта бивар Пре пет година... рекли би му: „Рано долазиш, нема места за тебе, сврати после педесет година! А данасг — пита се Пера Тодоровић и закључује: „Ево шта учини бак-социјалиста за ширење социјализма у најнезгоднијим околностима и за тренутно време од пет година... Сва та чуда што слушамо о социјализму... јамачно нису резултат од неколико усијаних брошура и новина; јамачно имају свога узрока у реалним условима друштвеним; јамачно не гину париски радници... 1848 и 1871 за ћеф каквог агитатора, но по нужди... гвозденог закона друштвеног.“

Закони друштвени су се изразили у Карађорђу, кад је требало подизати устанак против Турака; у Милошу, кад је требало организовати државу; у Вуку, кад је требало стварати културу. Кад је дошло време да наша борба за ослобођење добије шири смисао, да је предузму широке народне масе и поведу не само против спољашњих непријатеља него и унутрашњих, као први весник те борбе и њен претеча, јавио се Светозар Марковић. „Србија — то није кнез, — рекао је он, нису министри, начелници и капетани, судије и кметови, надлежатељства и канцеларије... Ми под именом Србија разумемо народ што живи у Србији, онај народ који је у почетку овог.века започео револуцију у Турској... Задатак је и дужност тога народа да своју револуцију продужи, па ма то било и против воље С свију којима је у интересу да се одржи данашњи државни поредак“.