Naša književnost

ИЗ ПРЕПИСКЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА

СПЕЦИЈАЛИСТЕ И СПЕЦИЈАЛНО ЗНАЊЕ

(Из писама сестрама Нинковићевим) Београд, 26. Јуна 1873. год. Драге пријатељице...

... Онај, који није „бакуниста“, а исповеда начело, да је специјално образовање или специјална наука и знање извесне струке непотребно, тај говори шупљу фразу, или управо не зна шта говори.

Ја сам вам говорио више пута, како је свуда у социјалистичкој партији, а код нас нарочито, страшна оскудица у људима са специјалним знањем, да организују нешто ново и стално у друштву, и да с тога поглавито пропадају усиљавања и жртве народа, да створи себи ново боље стање. Ја сам вам тада казао, да ја, осим организације призводње или рада у ужем економском смислу, сматрам за најважније: организацију просвете. За ту цељ ваља знати природу човека и услове, од којих зависи његов физички, умни и морални развитак; ваља знати природу рада и захтеве, што их једно друштво, основано на раду, ставља свом будућем привредном члану; ваља знати социјалне услове онога народа, за кога се школа организује, па на послетку ваља знати техничка средства, практичке методе за предавање појединих предмета, а тако исто за рационално учење разних наука и т. д. Све ово саставља науку, која се зове општим именом, педагогија. Разуме се, да овака, као што је данас, она не одтовара захтевима једног друштва, које би било основано на раду. Али опет за то има много које шта, што је већ урађено и практично и теоријски, има покушаја, да се школа организује за соразовање радника (разуме се у данашњем друштву није ни могуће отићи у том правцу даље од покушаја), покушаји, који показују сувремену тежњу педагогије, да се преобрази под утицаЈјем социјалистичке науке.

Треба да сте с тим начисто, да специјално знање у опште, а педагошко на по се, не само да није непотребно социјалистичкој партији, већ јој је неопходно као насушни хлеб.

(Из писама Николи Марковићу) ке Крагујевац, 16. Јануара 1874, год.

У послу сам јако, а и иначе сам расејан, па немам кад да много пишем. Суду ме још нису спровели, али очекујем сваки дан да ме спроведу. За твоје учење немам у начелу ништа против, али држим нема смисла учити оно, што си ти изабрао. Није потребно изучавати страну белетристику за пропаганду. Не треба довека давати кап истине у чабар воде. Ми смо ново колено људи, и ми, као ново колено, које хоће да ради на друштвеном преображају, треба у својим