Naša književnost

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ И „УЈЕДИЊЕНА ОМЛАДИНА СРПСКА«

1

„Уједињена омладина српска“, савез српске омладине, основана је на омладинској скупштини у Новом Саду, пре осамдесет година, августа 1866. Позив ђачког друштва „Зора“, упућен ђачким дружинама с циљем да се омладинске снаге сједине, „да целокупна омладина српскога народа постане једно тело, које ће живети једном душом, душом заједничког рада за свестрано изображење народно“, није био једини позив. Главни позив су били догађаји који су се предосећали; требало се припремити за те догађаје и активно заложити за остварење идеала који су почели добијати видљивије контуре. Сама дружина „Зора“ основана је у Бечу од српских ђака, као одјек на предзнак нових догађаја — паљбу турских топова на Београд 1862 године. Шездесете године у животу омладине обележене оснивањем низа друштава са циљем да јачају „одушевљење за правду, за братство, за слободу и цивилизацију“.

У српској књижевности је један шири период обележен утицајем књижевног романтизма на буђење националне свести. Али да би се његов прави значај могао сагледати, потребно је проучити и реалне услове који су омогућили сазревање националне идеје и њено истицање. Ако је књижевни романтизам дао видљиво обележје почецима омладинског покрета, његов развитак и његову судбину одређивали су реални политички односи, односно став који ће покрет заузети према горућим политичким питањима. Нарочито кад је реч о утицају Светозара Марковића на омладински покрет, о главним правцима његове борбе у Омладини, мора се пре свега имати на уму политички моменат. А њега је Марковић истицао у свему што се тицало рада Омладине, почев од чланка „Српској омладини“, па до критике „Младе Србадије“.

То исто важи и за посматрање омладинског покрета пре „Уједињене омладине српске“, који је добијао замах кад се повезивао са напредним политичким покретима, и сплашњавао у периоду реакције, кад се нису могле сагледати перспективе друштвеног развитка и непосред“ ни политички задаци. После 1848 настаје једна таква депресија као