Naša književnost

Белешке

У последњој песмн збирке под на словом „После мира“, Франо Крал поносито узвикује: :

Дижимо главе, осећањем тешке срамоте оборене...

Песник Франо Крал родио се 9 марта 1903 године у Бартон-Охију, у САД. Свршио је Учитељску школу у Словачкој, где је једно време био, у Братислави, и са службом. 1930 године појавио се са збирком социјалних песама. За време окупације живео је у Братислави потпуно повучено и невидљиво, пошто га је Тисов режим прогонио као непоузданог. Највећи део песама у овде поменутој збирци штампао је у илегалним часописима словачким које је издавао тамошњи покрет отпора, пошто је пред сам рат оболео од туберкулозе, те га је то свакако и спречило да још активније учествује у народноослободилачком покрету своје домовине. Данас је активан сарадник нове републике. Његова је збирка „Од ноћи до сванућа", недавно објављена, данас у центру пажње и критике и публике.

М. М, П.

Поводом тридесете годишњице смрти Петра Кочића. — Пре тридесет година умро је у Београду велики борац за права босанских сељака и књижевник Петар Кочић (1877—1916). Његов живот протекао је сав у борби и у жртви за потлачену Босну и Херцеговину, за босанске кметове које су експлоатисале спахије, аустриски чиновници и газде из чаршије. Као књижевник он је устао у одбрану напаћенога народа својим „Јазавцем пред судом“, „Јауцима са змијања“;/ „Суданијом"; као политички радник он је у својим листовима „Отаџбина“ и „Развитак“ и у својим говорима у босанском сабору тражио радикалне одлуке које ће олакшати неиздржљиво стање босанскога и херцеговачкога сељака. Као народни посланик са својом малом групом, он је стајао на крајњој левици и био један од најнапреднијих претставника политичких тежњи свога времена у Босни,

ПИ А ЈИ а КУК

г.

Овај борбени став, висока свест да књижевник и јавни радник треба да буде претставник народа и да се зала: же за њега до крајњих граница своје моћи, савршена моралност у поступцима — то су врлине које карактеришу Кочића као писца, новинара, народног посланика и уопште јавнога радника.

„Наша књижевност“ приказаће својим читаоцима његову племениту личност и његов рад,

У.

Двадесетогодишњица од смрти Цанка Бакалова Церковског. — Недавно се навршило двадесет година од смрти значајног бугарског песника села и борца за народна права, Цанка Бака. лова Церковског. Цанко је умро тихо н око двадесет година име му је прећуткивано, јер је био веран син села џ волео вредне сељаке, борио се за њихове слободе и права.

Цанко Церковски је рођен 1869 год. у селу Белој Цркви, Трновско. Учио је у Трнову, после у Пловдиву, Ка. занлуку Силистри, где је завршио учитељску школу и постао учитељ. 1889 године је у листу „Земљорадничка заштита“ објавио један позив бугарским сељацима у коме их зове да се организуЈУ и уједине да би штитили своје интересе. Он је један од оснивача Бугарског народног земљорадничког савеза. Тако је почела његова бурна друштвена и песничка делатност за заштиту ссљачких интереса. Дуго је био народни посланик, а три пута министар. Уређнвао је листове „Сеоско буђење“ и „Земљорадничка мисао.“

Церковски је песник села не само зато што је рођен и живео у селу, веђ што се борио да заштити село и што је постао његов највернији тумач. Ниједан други писац до Церковског није посветио свој творачки рад искључиво селу, бугарском сељаку, није са толико разнообразности опевао село и показао колико доброте и лепога има у њему, нико није као он описао сеоски тежак живот. Зато је Церковски прави народни песник, зато је он бугарски Колцоз, али не као његов подражавалац. Он је