Naša književnost

Бигум са дрвеном негом 207

Као песник налазио је снагу у ономе што је било сентиментално. пуно осећања. Певао је о неверној љубави, ужасима турског рата и о бродолому једрилице „Албатрос“. У музици, напротив, казивао је животну радост, а најрадије свирао за игру.

У свим тим гранама имао је значајне претходнике, али са његовим начином философирања није био исти случај. Ту је био потпуно оригиналан. Имао је читав један философски систем изграђен на по сматрању људске обуће и могао је одмах рећи да ли је неко повучен у себе или разметљив, расипник или тврдица, све то испитивањем његове обуће.

Са тим занимањима проводио би целу зиму, и кад би му трбух запевао од глади, држао је дуге предике. Трудио се у шали ла га убели како је безразложно бити увек пун до врха: „Шта. ти опет гунђаш> Требало би да будеш скромнији — баш скромнији! Зар не знаш да човек не живи само од меса2 ИМ хлеб је исто тако добар са пола кригле одозго. Зар не стоји написано да сви морамо имати по јелну криглу у себи2“ ИМ често би своје тело частио криглом.

Као прави особењак није обраћао пажњу да ли је сам или у друштву. Држао се потпуно својих навика, говорио сам са собом или својим стомаком, подригивао и слично, а неки пут се свлачио и легао у кревет пре него што су гости отишли.

Али кад би први чворак долетео с мора и сео на његов прозор, он би пошашавио — сасвим пошашавио. Као да су се све кости у њему надимале, говорио је, тако је све превирало у његовом телу. Седео је крај прозора, крпио ципеле и гледао на море, док је пролеће свечано долазило. Посматрао је како се ломи лед и одлази; уређују једрилице и једна по једна плове на пучину; пред његовим очима нестајао је снег, а помаљала се трава.

Сваког се пролећа дешавало исто: седео би и шио, па одједном одгурнуо рад далеко од себе, отрчао у град и купио пар чакшира ол плавог памучног платна — увек од истог платна. Кад би се вратио кући, отсекао би део једне ногавице — онај који је долазио на дрвену ногу — опшио га с једног краја, направио од тога удобну гардиску капу, и ставио на главу. Радостан као дете обукао би нове чакшире а старе са горње стране зашио и тако добио џак са два отвора —- ногавице. Унутра је ставио песме, виолинске жице, пивску криглу, и друге ствари које су му могле затребати. Онда је зграбио свој пак за ногавице, бацио на леђа, везао ногавице једним чвором око врата и изиптао напоље у пролеће. Врата би оставио за собом широм отворена. Тако су људи могли сами долазити и тражити своје ципеле које су биле упола готове или још незапочете.

И тада је Бигум са дрвеном ногом полазио на турнеју, која је трајала до следеће зиме и обухватала цело острво. Сељаци су ишли са везаним уздама око појаса, газили по глибовитим браздама пролећног орања, упирали очи на пут и кад би слазили Бигума са дрвеном ногом

с У пир и __—__-___-- је