Naša književnost
в
296 Наша књижевност
И тада са свих страна, одзивајући се првој локомотиви, зачуше се нови и нови звиждуци. М Андрејев тад разумеде: то је општи сигнал да се фабрика напусти. Он је сам наредио да се то учини. -
Старе и младе фабричке локомотиве, црне, чађаве, дежме-
касте, бодре — често су служиле својој фабрици, вукле су вр-
гове врелог метала, теглиле у вагонетима руду, кокс, челичне калупе. Било је међу њима старих трудбеница, које су певале ниским и потмулим гласом, солидно, развучено; и младих, још вепочађавелих, које су светлуцале свежом зеленом бојом ове су вриштале дрско веселим, кратким писком. И наједном постаде тихо. Локомотиве су заћутале за један тренутак, и само се чуло њихово тешко дисање — ћутке су оне напуштале своју фабрику, труцкајући се на зглобовима, обавијене колутовима дима. -
_Андрејев је ослушкивао лагано све тише звуке локомотиВних пиштаљки, и чинило му се, — ето прекинуће се тај танани звук и заједно са њим ће се прекинути нешто у његовој души. Неко иза његових леђа рече: У
— Павле Васиљевићу, време је.
Он се брзо одмаче од прозора. Да, време је...
___Сави у трубицу скицу фабрике. На зиду остаде траг. Пропустивши испред себе другове, заустави се на вратима, потом јурну натраг прозору — хтео је још једном да види фабрику. И ћутке, бојећи се да се помиче, гледао је у фабричке кровове који су блистали од кише, високе пећи — изнад њих није се вио плавичасти дим. Оне су дахтале и полако умирале, исто онако, као што су умирале мартенове, — у недрима ових моћних пећи лагано се хладио метал, херметички затварајући све пролазе. Седамдесет година градила се и изграђивала фабрика, ове прекрасне високе и мартенове пећи, ови ваљарски оразбоји, ове дувачке машине, М, ето, требало је дићи руку и на ове пећи, и на целу фабрику, у коју је уложено толико људске мисли, чија је цела историја обухватила живот многих поколења, чији је живот — и твој и мој живот...
У некакве избројане минуте све ће ово бити бачено у ваздух, извучено из строја, да ниједан грам живог метала не остаме ШМемшима = | - |
Јасиноватски друм био је закрчен машинама, колицима, колима, дечјим колицима. Људи су ћутке пешачили и возили се.
. .