Naša književnost
12
Књижевност
ја писаца. Не може се од појединог часописа тражити да окупи све писце из једне републике, покрајине, културног центра. Али сви наши часописи скупа морали би окупити и мобилизирати све позитивне књижевне раднике у нашој земљи, који су активни. Затим не може бити доброг часописа који не открива и не помаже оформљавање увијек нових, младих писаца. Не може бити, дакле, доброг часописа, без одгојне улоге у двоструком смислу.
Већ смо индиректно изрекли мисао, која је такођер више или мање опћа мисао, да наши часописи нису потпуно одговорили овим својим задацима. На томе не можемо остати, у томе се, мислим, слажемо сви. Да бисмо дошли до неких закључака, потребна је анализа данашњег стања. То је свакако први корак према излазу из тог стања. Покушат ћемо одговорити на питање што недостаје нашим часописима, па да буду оно што се од њих очекује. Примјетит ће се можда да то питање постављамо сувише опћенито и неконкретно. Опасност свакако постоји, али, ма да има становитих покаткад и знатних разлика међу појединим часописима, ипак има неколико основних црта које су карактеристичне у већој или мањој мјери за све наше књижевне часописе. Наравно да та уопћавања не терба схватити одвише круто,
Д-р Владимир Бакарић на П. конгресу Народног фронта дотакао се и питања часописа у Хрватској. У Хрватској је та ствар нарочито акутна. Загреб је прије рата имао по неколико часописа. Међу њима је било увијек оних који су били изразито прогресивно усмјерени. Данас Загреб има само један књижевни часопис „Републику“. Али то није само проблем Хрватске. Слично питање поставља се и у Словенији која има само „Нови свет“. А тај проблем актуелан је и у другим републикама. Затим „Република“ је готово ексклузивно књижевни лист. Но „Република“ ни као књижевни лист не задовољава (један од разлога је свакако и то што је једини књижевни лист). Као и други часописи она има много истих или других већих или мањих недостатака. И послије двије године излажења она још
· нема сасвим одређене физиономије, као што је немају ни други наши часописи.
А ипак ми не почињемо изнова. Наши напредни часописи из прошлости играли су врло видну улогу у окупљању и усмјеравању прогресивних снага, у формирању правилног гледања на умјетност и остале друштвене појаве, у борби против разних поробљивача и мрачњака. Наши данашњи часописи могли би у многоме и у новим, потпуно измјењеним приликама, да се наслоне на те позитивне тра-
ањњеа