Naša književnost

5, ом МР и И Ра РВИ МР СА И у Ши СРЕ сене ЈИ

24 Књижевност

магната. Отац модерне америчке књижевности, Теодор Драјсер, на крају свог стваралачког и дугог живота изјавио је да приступа. Комунистичкој партији: „Вера у величину и достојанство човека водила ме је кроз цео живот. А сада ме руководи логика мога. живота и мојих дела да ступим у редове Комунистичке партије“...

Међутим, песимизам је основна линија америчке литературе у епоси империјализма и економских криза. Већ после првог светског рата узета је за углед скептична филозофија Џозеф Вуд Креча. Модерно расположење, „ће тодегп (етрег“ постало је јеванђеље послератне буржоаске генерације.

По Кречу, живот је једва нешто више од бесциљне глуме и вредан је живљења само зато, „јер смо ми навикли да извесне активности којих смо свесни посматрамо као нешто што по себи има неку важност или значај...“ Модерног интелектуалца у овој бруталној цивилизацији, Креч упоређује са осетљивом орхидејом, и његова душевна финоћа и особеност наводе га на то да се ограђује од „сурових циљева друштва“ и одваја од „примитивних идеала масе“.

Као што је писао Ф. Скот Фицџералд, за ону генерацију која се вратила из рата — „сви богови су мртви, све битке завршене и уздрмана свака вера у човека“. То је била једна изгубљена генерација која се претворила у специјалисте страха, пропасти, болести и смрти. Једна мешавина Џојса и Пикаса, сиреализма и психоанализе, фантастичности и бесциљности, мистике и аристократске ограђености од масе. То је утирање пута егзистанцијализму који учи да је човек беспомоћан, да је роб својих нагона и биолошких закона. У драми „Краљица Јелисавета“, Максвел Андерсон је рекао 1930 године: „Пацови ће наследити свет“. А у својој „Шуми од камена“, Роберт Шервуд сматра да ми сада доживљујемо реакцију природе против културе. — Свет је истргнут из руку интелектуалаца и препуштен мајмунима. —

Испод површине једне привидне демократије уништава се у корену стара слобода, зајемчена неприкосновеност човека. „Јер шта је друго америчка слобода — каже Д. Н. Лоренс — него слобода линчовати човека кад се покаже да он не одговара твојим схватањима и не припада твом народу“.

ж ж ж

За кратко време, други светски рат пробудио је наду да ће опасност која је човечанству претила од фашизма раздрмати свест интелектуалних радника у Сједињеним државама. Међутим, кад је

И