Naša književnost

да се склоне доле у подруму, јер ће бити борбе, а Крле није хтео да иде у гроб, већ је желео да остане на светлости. Почели су да се свађају, па се одједном одвојише. Мате оде, а Крле остаде, и поче да цуња улицама, иако на њима више није било света, иако су Немци заустављали и могли да убију за најмању ситвицу. Крле је још у прошлом рату био у немачком заробљеништву, па је знао неколико речи, и смислио је како ће да се изговара, ако га зауставе. Никако се Крлу није чекала слобода у подруму, изгледало му је да би могла да побегне, ако је не сачека, па је ишао од куће до куће, од дворишта до дворишта. Једна му жена даде да руча, и кад се Крле најео, толико му се спавало да је једва отварао капке.. Ипак, обилазио је четири улице: Кнез-Михајлову, Сремску, Космајску и Краља Алберта. Чекао је партизане и Русе, али они никако да се појаве. Свуда Немац, само Немац у зеленој униформи са шлемом на глави. Крле се растужио и сео на сунце у дворишту. Много му се дремало, а сунце пече, топло му, срце му се стегло, а очи му се аклапају, хоће да га одведу у сан и кад се пробуди да буде слобода. Задремао Крле, почео сан да га хвата или заспао, тек трже га страшан тресак, куће се љуљале, земља се тресла из дубине. Крле одмах скочи као да су звонила велика звона, Слобода. Потрча на улицу, јер је то морао да види, али није могао да изиђе. Врати се натраг, пробао је да отвори врата дућана са улице, али она нису попуштала. Није могао да чека, па се залете, удари свом снагом једна врата и она попустише. Крле упаде унутра. Кроз излог видео

је Кнез-Михаилсву улицу: празна, нигде никога. У брави је био |

кључ од спољњих врата. Крле га окрете, отвори врата и провири напоље. Између Прашке банке и златарске радње Петковића ста јао је тенк и горео, а на њему је била велика звезда испод даме куполе. Сунце је осветљавало цео трг, а тенк је буктао. „Руски тенк“, севну Крлу у глави, па и не мислећи ништа изиђе из радње и пође уз зид према Прашкој банци и тенку. Купола поче да се миче, отвори се, а око ње је пламен лизао. Изненада појави се руски војник и поче да се извлачи кроз ватру. Крле је био сасвим близу и видео је лепо како се мучи да се извуче. Нагло је скочио кроз ватру и стао поред тенка као да не зна куда ће.

— Брате, товаришч, овамо, брзо, — дрекну Крле из све снаге · заборавивши где се налази. Руски војник се осврну на Крлову вику и одмах потрча њему. Кад је дошао, Крле баци на њега свој капут и брзо га поред зида одвуче у дућан, и кад ау ушли обрну два пута: кључ. Рус је сав мирисао на дим, а руке и лице били су осмуђени.

25 =

иу

24 3 " За 2 -!

г а 4 3 пса а а јаве је И аи аон ићеив а е а

ние ак,

% ~