Naša književnost

О старим и младим Памуковићима 157

нестане заувек. У соби до његове спавала је жена му Невенка, са децом. Управо спавало је само оно двоје млађе. Невенка сама, одавно будна, мислила је као и сви остали на Филипов одлазак. Првих година док се, потиснута и понижавана, мучила у овој кући и смртно мрзела Памуковиће и све што је њихово, овај девер, тада још дечак од петнаест година, био јој је нешто ближи, јер је одувек одвајао од осталих. Али како се с годинама прилагођавала њиховом животу и како су је они све више признавали за своје, она је природно одавно била прешла на њихову страну и у сукобу двојице браће помагала мужа у свему, иако Памуковићи, они прави, „рођени“, нису много марили да им се туђа кост сувише меша у њихове ствари, па ма колико да су се између себе крвили и мразили. Осуђивала је, разуме се, девера, али јутрос није могла да мисли без суза на њега, сећајући се са каквим упорством, веселник, одувек срља у своју пропаст. Поред ње је био будан и старији дечак, Петар. Мислећи на Филипа који управо одлази, она држи руку на дечаковом темену.

Дечаку је осма година и још од лане иде у основну школу у Ферхадији. Он је плав, добро развијен. Нема ничег од мајке на себи. И Невенка је толико пута уздахнула, гладећи му узалуд онај оштри и немирни сврдао косе на темену, који се ничим није дао изгладити.

— Памуковић! По сто пута Памуковић!

И дечак је одавно будан. Одлазио је неколико пута до прозора и пропињао се на прсте не би ли штогод видео на улици. Сад сваки час погледа мајци у лице, тражећи објашњења ономе што се дешава у кући. Кад се изгубио коњски кас и залупила врата за Маријаном, Невенка је клонула на јастук, а дечак, једнако загледан у једну тачку пред собом једва растварајући уета, упита, као у сну:

— Што амиџа иде»

— Иде, сине; има посла.

— А хоће ли се вратити2

— Хоће, хоће.

— Збиља, хоће»

— Ама, кад ти ја кажем.

Да би прекинула даља питања, мајка га привуче к себи, заглади му косу и затури главу уназад. У плавим, хладним очима дечаковим одражавала се светлост јутарњег неба. Он се умири и леже крај мајке, али после неколико тренутака поново подиже главу.