Naša književnost
И ла нв Па ЛИ а ама НИ о ПАКИ ин и ЈУ з, Е у 5 4 Ћ + у Ж
5
508 Књижевност
а аге орао ДИН МИНИ у
9
5
није то сила, већ мука, Тодоре мој... Видиш пусто село остаде, мој Тедоре. Пусто, празно... Ни пјесме оне, ни кола, ни разговора... ; Ваздан сједим, а све ослушкујем... Глуво, глуво... И не издржах! 5 До тебе сам дошао. Чујем, срочио си пјесме неке, нове пјесме. Дела, | Согом те живијем кумим, узми гусле — разговори ме!
Тодор га је зачуђено гледао. Онда погледа Јагоша. И у његовим очима читао је молбу: „Узми гусле — разговори нас!“
— Како ћу...
— Кад те ја молим — нема друге! Ти знаш Милију!
— Четници су у селу. Могу чути, дознати...
Јагош се умијеша: ·
— Они су доље у крчми. Пију... Неће чути.
Е - — Добро, — рече Тодор тихо и подиже се да дохвати гусле. –Мићуне, куд си се то завукаоз
Иза разбоја, на коме је Стака годинама ткала за друге имућније жене, појави се кудрава Мићунова глава. Крупне очи гледале су отсутно, превучене лаком маглом занесености.
— Ево ме!
— Шта чиниш туз2
— Шта чиним! Читам „Пјесмарицу“!
— Де, соколићу, искочи пред кућу. Припази да когод не наиђе... Ако видиш четнике, одмах нам учини глас. Де, живо!
Као да их вјетар залупи, врата се затворише за Мићуном.
Тодор узе гусле међу кољена, подапе струне коњицом и поче | их затезати.
Ниску собу испуни тишина.
Затворивши прозор, Стака поче нешто плести.
Милија је сједио оборене главе, а Јагош својим крупним рукама обгрлио наслон столице и негремице прати сваки Тодоров покрет.
| Несигурно одјекнуше први, пробни звуци.
| Тодор их ослушну, па још затеже струне. Понамјести се на столици и брзим погледом обухвати собу, као да се преноси у неки други свијет, шири, свјетлији. Очи му се полако склопише — као за њега више није било ни собице са старим разбојем и чађавим полицама, ни чељади у њој. Лаким покретом, љуљајући раменима Као косац, поче превлачити гудалом преко струна. Пун, топао звук испуни собу. Прст додирну струне и њихов се глас преломи, једном, други пут,.. Прети се разиграше по струнама. По њима се извијало гудало, гипко као змија. А струне су час радосно, птичји цвркутале,
ПРУТ МЕ УВ