Naša književnost

прете

се таи

ИЧА. п

|

де ва

» 6

РМ

и а

ата Ми а ли ПЕН ДНИ поп по и па ве

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

„ЕРО С ОНОГ СВИЈЕТА“ ЈАКОВА Г ОТОВЦА

Југословенско оперско стваралаштво, за векове млађе од драмског, вуче свој корен из разноликих области и видова нашег музичког стварања уопште и развијало се под исто тако разноликим утицајима и условима. Док је малобројна српска оперска литература имала своје почетке у „комадима с певањем“ које су започели Шлезингер и Ђурковић, а утврдио Јенко, док су за словеначку оперску продукцију претстављале камен-темељац опере Зупана и Михеуца, дотле је хрватска музичко-драмска литература заснивала свој даљи развој на операма младога Ватрослава Лисинског, који је у борби за афирмацију хрватске музике тражио спаса у идејама илиризма. Највећа бујица оперског стварања надошла је у хрватској музици из пера Ивана Зајца. У својим многобројним операма, међу којима су претстављале изузетак оне којима је национални садржај наметнуо народни карактер у мелодици, Зајц се упорно ослањао на већ реномирани и у свету утврђени италијански белкантистички оперски стил, и тако хрватска музичка драматургија није имала __ све до генерације оперских комнозитора која је делала између два рата — опера које би по музичкој тематици носиле присно народно обележје. -

Већ у првим данима после 1918 јавља се код једног дела хрватских композитора тежња да своје стварање базирају на елементима народне музике. Тада се и теориски и практично почиње обарати космополитизам извесних домаћих композитора, износе се тезе о потреби тешњег повезивања уметничке музике са народном, о наслањању уметничке музике на народну и црпљењу из ње, приређују се концерти у којима долази до израза уметнички уобличена народна музика. Један од узора који се притом истицао јесте стварање Стевана Мокрањца, који је, већ много пре тога, донео на свет своје моделе: Руковети.

Отада у хрватској музици иду напоредо, са јачим или мањим дејством, два струјања: једно ослоњено на западноевропске узоре, анационално, модернистичко, друго које настоји да у уметничко стварање унесе елементе фолклора.

Јаков Готовац је ушао У хрватску музику у време када је тзв. национални правац задобио и признање и своје место у историји музике, када је Стравински привлачио новином и' особеностима свога стила и још значио, нарочито за слоВенске музичаре, пример за углед и модерни наставак стремљења велике Петорице. Но оно што је у стварању Стравинског својом бизарношћу, својим необичним спојем инструмената или егзотичним хармонским склопом могло деловати на тадашњу грађанску публику — засићену хладним и апстрактним модернизмом — није увек било право уметничко решење фолклора у музици.

Веома талентован музичар, признат одмах на почетку свога композиторског рада по тада занимљивом и новом начину коришћења фолклора у музици, Готовап у свом даљем раду није продубљивао свој стил, него је, напротив, све више

помена