Naša književnost

Годишња скупштина Удружења књижевника Србије

Чедомир Миндеровић је подвукао да би на годишњој скупштини требало говорити о неким битним проблемима књижевног стварања. На једном од њих, проблему младих писаца, говорник се задржао дуже. Проблем младих гисаца, истакао је Миндеровић, од изванредне је важности. Тим писцима треба се што више приближели у унуграштости, где се такође организују поједине групе писаца-почетника. Помоћ коју старији писци могу пружити почетницима треба да олакша извесне кризе кроз које ти писци пролазе и које често остављају негативног трага у њиховим делима. Критикујући недовољно систематичан рад Удружења, Миндеровић је нагласио да је потребно уложити много више плана и труда на организацији књижевних приредаба у Београду и унутрашњости. Поред повећања броја књижевника који учествују на тим приредбама, треба се такође борити и за подизање квалитета књижевних вечери. На крају је истакао да ће будућа управа морати повести много више бриге о материјалном стању појединих књижевника, у првом реду 0 станбеним условима, материјалу за писање итд.

Милан Богдановић је истакао да је Удружење указивало помоћ младим писцима, али да она није била ни довољна, ни довољно организована. У погледу материјалне помоћи, он је истакао да је управа учинила све што је могла, да је повремено помагала неке болесне писце. Што се тиче станбеног питања,

оно је данас у Београду тако тешко, да се скоро и не може решити. Удру-1

жење је интервенисало и у два случаја је успело. Нажалост, још увек има чланова који немају погодне станбене услове за рад. Удружење је ту било вемоћно.

Милка Жицина је говорила о потреби упознавања словеначке и македонске књижевности. Код нас се, истакла је она, исувише мало преводи се словеначког и македонског језика. Дужност би и Удружења била да норади на ефикаснијој измени рукописа, на организовању превода добрих дела, на међусобном гостовању књижевника.

У име младих писаца Славко Вукосављевић је подвукао да је помоћ старијих књижевника недовољна. Уколико је те помоћи и било, она је била теоретска, а младим писцима је такође потребна и конкретна помоћ у анализи гоједине песме, приче или критике, да сам писац на свом сопственом делу угиди своје лобре и своје слабе стране.

() потреби већег ангажовања наших књижевника на писању филмских сценарија 32 документарне и уметничке филмове говорио је Александар Вучо. Он је истакао да филмски сценарио треба третирати као књижевни род и да писци сценарија могу бити чланови Удружења. „

( проблему наше књижевне и позоришне критике говорио је Ели Финцп. (Он је истакао да наша критика не негује довољно све врсте и родове. Есеја, који су један од основних и најдубљих форми критике, веома је мало. Исто тако мало је студија које разрађују принципијелна питања, отворена у нашем књижевном животу: проблем хероја у књижевности, питање композиције романа, олнос приповедног и публицистичког елемента итд. Једна од основнијих идејних слабости наше критике, рекао је Финци, у томе је што она, надовезујући се на наша критичка настојања од пре рата, често примењује вулгарноматеријалистички критериј, што још није успела да нађе марксистичко објашњење естетског феномена. Да би то могла, она мора будније пратити резултате естетске науке у Совјетском Савезу. :