Naša književnost

Милан | Богдановић: Општи поглед на рад писаца Србије у 1948 331

нализма, што треба отклањати из својих побуда, као страно нашим стварним расположењима, то је у крајњој линији ипак израз само револта и гађења.

Требало би указати на још једну област књижевног активитета чланова и кандидата нашег Удружења која ни прошле године није била занемарена. Многи од наших писаца су били активни и као редактори и сређивачи разних издања наших класика, као писци предговора у некима од њих, као уредници зборника и антологија, или сарадници на њима, и, најзад, и као преводиоци са страких језика. У овом последњем правцу треба критички констатовати да наши писци, као преводиоци, нису ни издалека довољно дали оних преводилачких резултата које српска литература и српска чи» талачка публика данас првенствено и императивно траже: нису се загложили да им пруже добре, књижевне, конгенијалне преводе знаменитих дела и књижевних остварења из области словеначке и македонске литературе. Без међусобног солидног књижевног упознавања дела у свима нашим народима свих наших народних летаратура тешко ће се остварити онај велики циљ који је наглашен у Статутима Савеза писаца Југославије и у свима Правилима наших удружења, као основни закон нашег књижевног живота: изграђивати литературу по форми националну, а по садржини југословенску, а социјалистичку. У даљем раду нашег Удружења један од озбиљних задатака би морао бити и да овом проблему по-

клони систематску пажњу и да тражи начине да се он са успехом и реши.

Овај поглед на књижевни живот и стваралачку делатност у протеклој години у области књижевности Србије не би био потпун, ако се не би указало и на живу продуктивност мањинских писаца,

чланова и кандидата Удружења књижевника Србије. Овде се првенствено мисли на наше мађарске писце, који су и најактивнији у области литературе националних мањина. Двојица од њих, Гал Ласло и Латак Иштван, објавили су посебне збирке песама. Занимљиво би било, као позитиван знак уживљавања наших мањинских писаца у нашу југословенску стварност и њиховог повезивања са српском културом, истаћи да је Латак Иштван, у својој збирци, објавио и једну већу поему о Вуку Караџићу; У-прози, Мајтењи Михаљ објавио је збирку новела. У својим (нарочито у „Хиду“) и нашим часописима (у „Летопису Матице српске“) они су се манифестовали обилном сарадњом. У својим критичким и критичко-историским прилозима често су се освртали на српску књижевност и књижевност других југословенских народа, како савремену, тако и ону из прошлости. Окушавали су се и као преводиоци са југословен= ских језика. Показали су интереса и да пишу сценарија за југословенски филм, узимали су живог учешћа у књижевним вечерима, одлазили на наша омладинска и друга велика градилишта, да се стваралачки надахну и поткрепе грађом и мотивима, Жив књижевни активитет манифестовао се и код писаца словачке националне мањине, међу којима је најактивнији био Златко Клаћик. Под ши-

УВА МИ рока ер

Јата 4 пазе сен