Naša književnost

| 8 за господара себи узели је | | цароубицу. | а у 7

Григорије

“ Оче пречасни. одавно хоћу да те упитам | о царевићу, јер у Угљичу | ~ смрт си му, веле, онда видео.

,

Пимен | ; ВА Како се тога не бих сећао2 - 5 Шва Да злочин видим Бог ми одреди. 4 х пи

У те ме дане тамо послаше Мала на подвиг неки. Ноћ се спуштала | кад сам стигао. А пред јутрење на узбуну се звоно разлеже. | #53 У двор царичин сви појурише, 55 с 128 па и ја, где град сав се слегао. с А па И видех: мртав лежи царевић, НЕ | избезумљена мајка царица па кл | очајно тужи и оплакује, | док подивљали народ растрже царевићеву подлу дадиљу, А у том бесан, блед од пакости. | Батјаговски се, Јуда, појави: ИЕ ; % „Држ'те убицу“, — народ повика, Др: а ал' он измаче, но пук појури, МЕ | за убицама поче потера, = | и сву тројицу брзо стигоше, још топлом трупу њих приведоше. 2; И гле! одједном мртван задрхта. : | „Казујте грехе!“ — народ повика. 4 | Под сикиром у страви самртној ; Бориса главним кривцем признаше,

ај

Григорије Кол'ко тад лета царевићу би2

Пимен ; У

ИРИНУ +:

Па — седам лета... Био би он сад (прошло је десет... или повише: ; дванаест, богме!) — твојих година „а | и царев'о би, ал' не даде Бог. ~ ЗА #24 Завршићу том причом жалосном АЕ сказање своје, јер се оставих ма отада дела светских, сујетних, | мо

ИДИ АЦИРРЕ |