Naša književnost

Књижевност

Мисаило Сваком на вољу дај... |

Варлаам А пијаници рај, оче Мисаило. Дела, да гуцнемо по једну чашичицу за ову нашу крчмаричицу: Ти погледај, драга моја, ти погледај на мг...

Него, оче Мисаило, кад ми брк у чашу огрезне, тад не волим да видим трезне; с добрим људима пијем, са злима се бијем; изволи, ако си ми друг, — ако ниси, Хајд, на лево круг: где се попу софра спрема, ту ђаволу места нема.

Григорије

Чашицу пољуби, ал памет не губи, оче Варлааме! Видиш, и ја понекад умем глатко да намештам.

Варлаам А зар ја губим памет2

Мисаило Та пусти га, оче Варлааме!

Варлаам

Какав ми је ово светац> Сам нам се прилепио успут, не знаш ни ко је ни откуда је — па се још прави и важан... (Пије и пева). Млад се кале постриже...

Григорије (крчмарици) Куд води овај пут»

Крчмарица У Литву, 'рано моја, у Лујове Горе.

Григорије А је ли далеко до тих Лујових Гора»

Крчмарица

Није далеко, до вечери се може стићи, да царске власти не устављају, да граничари не стражаре.

Григорије Шта, устављају2! Како тог А