Naša književnost
62 _ ЕЛИ МЕ 5 ПАРЕ НЕ Ета А и ЕОС
Старац — Резерва. ,
1 официр — Резерва.. | =
(Пауза. Један од грађана прожара жар на огњишту — запали цигарету — и соба се још јаче осветли)
[ официр — (Старцу); Инвалид>
Старац — Да.. ч
| официр — Из балканског>
Старац — Првог светског.
[| официр — Преживели сте,. једну окупацију2
Старац — Нажалост!
[ официр — (мучно): Сад ћемо и. другу!... (Поникне гла-
вом, загледан преда се)
(Споља провали граја. Све надвисује пуковников глас. Врата се отварају, улази пуковник, праћен једним официром без еполетушка, упрсканим блатом по оделу и лицу)
Пуковник — (витлајући револвером): То је свињарија, мој господине!... Још горе: то је издаја краља и отаџбине!
Официр без еполутешка — Зашто вичете, пуковниче2... Угрожавате само сопствену сигурност!... Знате ли да војници већ помало ражалују официрег... Добро би било да скинете еполетушке... као и ја!... (Долази напред, поздравља Старца): Здраво, тата!
Старац — (се тргне. Гледа дошљака у неверици. Једва смогне реч): Иван2
Официр без сполетушка — (старији син старчев, човек око 38—99 година, помало несигурно): Ето... дошао сам кући... Расуло на све стране... Па сам мислио... (Не могавши да издржи старчев поглед, сагиње се да му пољуби руку)
_ Старац — (одлучно повлачи руку. Круто): Иди!
(Син стоји неодлучно. Пуковник прелази у мало одељење и цепа неке Хартије. Појављује се СТАРИЈА СНАХА и још са врата виче)
Старија снаха — Ив!.. Где је Ивз.. (Спази мужа, полети му у загрљај) Стигао сиз2.., Ах, боже мој... како ти то изгледаш!
Иван — Зар је чудо: од Раче Крагујевачке не силазим са мотоцикла... Старија снаха — Хајде, драги, да се одмах опереш и пресвучеш... (Иван спремно одлази за женом. Мрачак споља осваја у велико. Собу | осветљава жар из оџака. Пауза. Кроз гомилу људи пробија се и долази напред постарији човек, засуканих рукава, са флашом у руци, са прљавом кецељом, наопако окренуте шајкаче. Он певуши песму с „Дошо шваба све до Љига..
О код Љига“...
Прилази опаку и поздравља Старца, приносећи кажипрст шајкачи)
Пре