Naša književnost

370

Књижевност

За твоје очи све пучине неба,

сва блаљла, сва радост у листању! _. Па трк је клик трабљивца јастреба ш јалов сан о комадању.

И трка ноћ је, и дан, кад те коси, кад срцем режи и тризе присојка. Што пламтим сав Сад узврела што си о пјесмо тучна, пјесмо моја торкаг

О пјесмо жучна!/ Дах твој би да пече

ту руку, ту усну што љубав нам прокле, да злази ров, да смири картече,

довикне хајци: — докле, доклеР

Како је тешко вољети и бити

крај све љубави мржњом каменован, и рећи — зар ће мраком потопити твој сан збоћ коћ си у мукама кованг

И рећи: зар ће псовка све да здере, да крв ту нашу презре и залади кад ликују, кад ликују невјере и сваки подлац који зна да кади,

и свака шуша, трмуша што тек се с прољећем овим сад дозва и јави да спере срам, тлиб са себе стресе и сњетове, и зебње да открави!

Ах зоро, ах жудњо, ах надо —

мрко ми усном сазнање превире: узећу стијећ, мојим нек буја садом истина иста за ђаке и пастире!

О буди чврст, пи тврд, срца чиста

и срца смјела крени кроз разбоје; ш ти си Лењинов, и ти си комуниста и ти знаш како се вола своје!