Naša književnost

44

јр "од одн И ПРИ Ср И ај от у ТЕ ин

Књижевност

Или је море, песак ли шапће,

ил мртве браће раздраган глас;

Од овог сунца, од лепоте

где да се склоним и нађем спас2 Небо ме дави, небо ме гуши,

муче ме ноћи, подне и дан,

слепе ми очи и слабе груди

за ово сунце и овај сан!

Ко да ме зовне, ко да пробуди2 Рањен сам, браћо! Рањен сам, људи!

Радомир КОНСТАНТИНОВИЋ

Ране пи ту ПН рана МЕ

Ема и «-