Naša književnost

42

НИ ИЕ И"

Ноћи су за нас преглед достигнућа

и уједно су сан о сутрашњици. Окрепи се, друже, за нова прегнућа, за своје место у великој бици.

8

Ноћи нам нису паукове мреже,

игра месечине са дрхтавом брезом. Ноћ се с даном слије, у дан се уреже сигурно, снажно, калемарским резом.

Нису нам ноћи укочено време опчињено тајним шапатом из приче. Нису нам ноћи глуве, нису неме.

У њима клија семе. И дан ниче.

Ноћ је наша нашем дану мати: уз колевку намешта узглавље сину што ће сутра ногом стати да објави свечаност и славље.

Свечаност земље — жетве обилате плодова руку и ума и строја. Зраци ће јутра поља да позлате

и оспу ткања прегрштима боја.

4

Нису то ноћи од некада, оне у маглама од пустоши — да јава и с њом да и дан у њих сав утоне као у корито пусто заборава.

Оне нам нису копрене од свиле, ни сладострасни сркут опијума; звека путира с димом из наргиле, с излетом у ништавило ума.

Ноћи нам нису чауре празнине: са сплетом дана у чврстом су склопу. Гле, усекле су у калуп од глине отиске нам руку и нашу стопу.

Ноћи су смене, страже, извиднице у затишју два радна окршаја, ·

и опруге и витке отскочнице

за скок у зоре, к'о море, без краја. (1948)

Гвидо ТАРТАЉА

даљи гаје аи ава

уљем