Naša književnost

250 Књижевност

Неприродно мешање конвенционалних мотива и истинског осећања у песми шестој госпођи настало је отуда што је Чубрановић из народне поезије присвајао поједине изразе, стихове, и строфе. У томе су га одале две „Рањинине' балате, које су препуне израза и жеља наизглед усвојених из његове маскерате.

Чубрановићеву овисност о народној лирици разјашњују следећи његови стихови:

Цесарице срца мога.. Вене, чезне, гасне, блиди.. За тве рајне мајке млико!

О слатком твом позору срдашце се њега храни..

Цвитице му не мирише.. Вас отадје у плам живи.. Откли је скупно у дружбу великости твој записал језик, памет, мисли, мисал,

срце, љубав, виру и службу..

Моја круно златом свита и ме главе меко узглавље.

У двема Рањининим балатама:

Цесарице срце мога.. Гасну, чезну, блиду, вену. За тве рајне мајке прси!

() слатком твом позору ме се срце храни..

Не мирише цвитице ми У пламен вас отидох живи...

Записал сам верно теби да вик чине дружбу, језик, пјесни, памет, мисал срце, вјеру, службу ..

Моја круно свита, моје главе меко узглавље.

Уједно, и све трубадурске молбе тих двеју „Рањининих' балата, препеване, находе се у Чубрановићевој љубавној маскерати .