Naša književnost

дел

И АИ И У рог. ера

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ

(Утисци и сећања) ХМ

Сем кад се свадио и потукао с Бором Станковићем (шту ћу мало доцније испричати како је било) колико сам још пута пре и после био с њим у друштву, нарочито веселом, нисам запамтио ниједан случај више да је он изазвао кавгу. Али је волео да исприча нешто весело о некоме, често ако се „дотични“ налази ту. Све је то било прожмано топлим хумором, имало доста заједничког са његовим причањима у неким сатирама, а понајвише са причањем у „Браћи“ (у „Звезди“, само започето. Штета је немала, што ту ствар целу није дао, јер је о тој „Браћи“, о свом оцу и стрицу, најлепше усмено причао). Само његова усмена причања била су некако реалнија, без оног карикирања, и много свежија, сочнија, животнија. Чим би се његово гараво лице појавило, нека би у оној средини која га је очекивала не знам како тмурно било, одмах би се разведрило. Одмах би, чини ми се, цела кафана оживела. И не сећам се ниједног случаја да се онај о коме би он нешто весело испричао, ако се десио ту, наљутио: напротив, понајчешће се и сам слатко смејао.

У прегоњења, кратким, збијеним реченицама, употребом двосмислених израза, ретко се упуштао. Једном се дохвати са Павлом Маринковићем, али брзо ману, правдајући се дужним обзирима према „господину министру“. (Павле је пре тога био министар просвете, а Раде је тада, и после, био писар истог министарства.) Стварно Павле је у таквим прегоњењима, у тим „надскочицама“ био врло јак.

Међутим, у карактеристици појединих људи, управо у шаљивом истицању извесних њихових особина, Раде је био ненадмашан, и невероватно кратак. Способан да изговором својственим каквом лицу, често само једне речи, само бојом изговора, гласа, често само покретом главе, руку, усана, створи слику дотичног лица.

Али, иако не знам да је он и у једном случају изазвао кавгу (сем оно онда с Бором), знам да је до кавге често долазило. Понајвише зато што би га изазвао неко неком грубом или боље речено глупом пошалицом. Глупа пошалица вређала га је, ма и не била на његов рачун. Нарочито у последње дане. У те по-

му па пи ров