Naša književnost

ЗМ

508. = : - Књижевност

кад умрети нећете, јер откако постоји Касриловка, у њој ниједан богаташ није умро...“ | 5 :

Касриловка је уствари Вороновка, варошица Полтавске губерније, у којој је наш приповедач провео детињство. и први пут дошао у додир са људима јада и чемера. И кад је започео рад на лепој књижевности он није хтео да приђе том свету под својим пуним именом Шалом Рабиновић, већ под псеудонимом Шалом-Алејхем, што на хебрејском значи поздрав Мир с вама!.. У то време, под руским царизмом, друкчије се није могло ни доћи међу људе сатеране у јаму живота, међу Јудејце угрожене национално, верски, социјално, увек пред линчом и погромима, увек у одређеном кругу кретања из кога се законом чије смело изићи. -

У средини ових „малих људи“, како је аутор и назвао једну своју књигу, добио је прве појмове о животу мали Шалом, који је иначе био из многобројне и имућне породице. Отац његов, Нохум Рабиновић, преселио се у Вороновку из Перејаславља („данас“ у СССР-у Перејаслављ — Хмељницки), у коме се Шалом и родио 2 марта 1859 године. Шаломљево безбрижно детињство кратко је трајало, поред малишана Шмуљика, приказаног доцније у Песми над песмама под именом „слепи Шајка“. Заувек ће му остати у сећању овај сиромашни школски друг, сањалица, који је, између ссталог, знао приче о кристалним. дворцима и скривеном благу, па „ипак живео полугладан“. Дружење са њим и малишаном Мејером, са којим је приређивао дечије претставе, а који ће доцније постати чувени оперски певач Михаило Медвеђев, као и са осталим сиротанима паланке, било је од пресудног значаја по њега. Тада се први пут у његовом животу, по речима А. Гурштајна, увукло у „душу... осећање протеста против постојеће неједнакости и глади у свету“. А томе је припомогао и очев материјални. крах, због кога се цела породица вратила у Перејаслављ, где му је отац заложивши последње драгоцености отворио „свратиште“. Пред улазом ове народне гостионице последњег реда, малишан је често стајао и позивао „путнике и намернике“ да сврате, или је спремао самовар, носио воду, чистио ципеле и, уопште, слушао госте. У ово време умире му и мајка од колере, па се убрзо појављује у

· кући „зла маћеха“... Шалому је тринаест година кад његов отац

озбиљно размишља о школовању сина.

Шире појмове о животу и свету почео је добијати Шалом Рабиновић шездесетих и седамдесетих година прошлога века. А тај период његовог дечаштва и прве младости прате многе крупне реформе у сељачком и грађанском животу Русије. После Кримског рата, у коме је крахирао читав стари државни апарат руски, дошло је извесно ослобођење сељака од спахија, па жена од породичних традиција, администрације од бирократизма, школа од заосталости итд. Под утицајем позитивистичких струја У науци и реализма у књижевности дух преображаја и просве-