Naša književnost

146 Е - Књижевност

+

= Збогом. ј |

Требало је добро напрегнути уши, па чути ову реч. Но ја сам је ипак чуо. Фон Ебренак ју је такође чуо. Он се усправи, и цело његово лице и цело његово тело као да се нагло умирише, као после топлог и пријатног купатила. Последња слика која ми од њега оста, била је, дакле, насмејана. И врата се затворише и његови кораци замреше у дну куће,

Био је већ отпутовао; кад сам, сутрадан, сишао да попијем шољу јутарњег млека. Синовица је била спремила доручак, као „сваки дан. Послужила ме је у тишини. Доручковали смо у тишини. Напољу је, пробијајући се кроз маглу, сијало бледо сунце; Било је, без сумње, врло хладно. |

| _ ВЕРКОР Октобра 1941.

(Превео К. Стојановић)

=