Naša književnost

158 - - Књижевност

„Ако питате мене“, рекао је једном Алекса Јојкић кад смо о томе говорили, „онда увек пре са колонистом, него са својим слугом који је тек аграрном реформом добио три или четири јутра од преосталих фашистичких имања или од земље мога суседа, или баш моје, који није имао никад права ни да једе заједно са Алексом за истом софром, већ ми је имао чинити хизмет и у дому и на њиви, на улици и у цркви, где је увек имао свуда да ме пропусти и место ми направи, да ми чест ода! Зар ће замерити комунисти што ми је тешко још да будем данас с њим пајташ-барабарг Мени је тешко. Понос ми не да, А сутра ће мој син с њим заједно пити и јести и под руку ићи. Утолико више што ниједан неће у цркву ићи па неће ни требати да (се свађају око првенства у цркви. Можда ћу већ и ја са њим ићи заједно и на збор и на договор, али само мало да се свикнем, да научим на грудњак и опанак! Дуго ми је деда носио шујташе на чакширама и чизме тврде. Па и ја сам на њих научио. Зар је тако велики грех да пођем у нови живот — са новим људима»“ – – =

"Средњаци исто тако имају још једну жељу која потиче из истог разлога: хтели би да ступе сви заједно, да буду примљени истовремено. Јер само тако неће питати први комшија свог комшију преко пута, ни кума ни пријатеља, зашто је ступио у задругу, како је могао да ступи! Само тако неће једни другима пребацивати и један другог вређати. Кад су сви ту заједно, онда им неће упућивати приговоре бар њихова улица и њихов крај. Приговор може доћи онда само од познаника из трећег и четвртог „фртаља“ села, а то је далеко. Из твог краја ти може само пребацити кулак, али те то не боли и не дира, јер кулак ниси хтео да будеш, нити си био. Овако, видиш, све паметни и угледни људи, газдаши, свак: човек од части и поштења. И онда знаш, да је та одлука паметна.

Кажем ја све то Дини, секретару. Он ме слуша, слуша, па ће тек махнути главом: - Е _

= Хе, знаш, Максо, ја сам пре рата радно у Београду. Знаш како би рекли Србијанци за све то што си ти рекаог Округло, па на ћоше! То би рекли! _

Ја мислим: Округло а у исти мах угласто! Тако му н дође.

— Ја сам.имао већ свакојаких мука овде у селу, један део тих мука зна цело село, један део знам само ја, а све их заједно зна Срески комитет Партије. Али, оваку муку какву ми сад ти, Максо, задајеш са твојим будућим задругарима, такву још нисам имао. Хајде да се прво ја почешем по глави. Почешаће се још ко, ја ти кажем. Није то баш тако лако. Одговор ти не могу дати одмах, макар ме одмах овде секао — рече Дина и показа на свој врат. Разумећеш, о томе се морам = ја поразговарати. Ти си поразговарао са својим људима, ја ћу са својим друговима и са старијима, дабогме. А треба разговарати и са Босанцима, да чујемо шта он» кажу. Ви хоћете њих, а да ли они хоће с вама! И то треба питати!