Naša književnost

Гогољ и Нушић пи ; 175

писма долази расплет, друго, с обзиром на садржај и ефекат прочитаног текста. У оба случаја аутори писама казују своје неповољно мишљење о лицима која присуствују читању. И код Гогоља, и код Нушића та лица настоје да спрече даље читање чим се осете погођена првим речима пасуса који се односи на њих, али уживају слушајући како је у писму окарактерисан неко други. С обзиром на сам склоп радње, ова ситуација је сведена код Нушића на сукоб између среског капетана Јеротија и писара Виће, али она је у

"суштини једина изразито гогољевска ситуација у „Сумњивом лицу“. ~“ Ј 4

У „Ревизору“ паланачки чиновници сматрају писарчића Хље-

"стакова за ревизора послатог из Петрограда, док у „Сумњивом

лицу“ капетан Јеротије долази до уверења да је младић који је допутовао у његову варош — управо оно сумњиво лице „које носи сабом револупионарне и антидинастичке списе и писма, са намером да их пренесе преко границе, а о којем је јављено депешом и3 Београда.

" Сличност између „Ревизора“ и „Сумњивог лица“ своди се на развијање радње око писама и око заблуде у коју пада градоначелник код Гогоља, а срески капетан код Нушића. Али, колики је. број књижевних дела — и то не само драмских, него и написаних у другим облицима, — у којима су, много пре Гогоља, искоришћене

· сличне заблуде! Јунак кога његова околина сматра за неког дру-

гог — по положају, циљевима, пореклу, итд. — веома је омиљен у књижевности. Таквог јунака има, на пример, и Виктор Иго у „Руј Блазу“.

Писма као важан фактор радње, а нарочито заплета и расплета, такође су одавно позната и често коришћена.

У свему осталом, тј. у оном најбитнијем „Сумњиво лице“ није „гогољијада'. Нушићеви типови, почевши од среског капетана па до практиканта Тасе узети су из средине коју је писац непосредно посматрао, из атмосфере среског начелства-коју је Нушић дао и у читавом низу других својих мањих дела — актовкама „Мува“ и „Аналфабета“, причи „Тринаести“, итд. Узгред, речено, практикант

Таса појављује се у „Тринаестом“ као главни јунак те приче Пе-

троније Јевремовић коме други практиканти намештају иглу на столицу, што се подудара с једном сценом из „Сумњивог лица“. | --

Атмосферу среског начелства у Србији осамдесетих година Нушић је одлично познавао, а она уствари чини најважнији елеменат садржаја и комике у „Сумњивом лицу“, јер из ње ничу ни. у њој се крећу сви типови малих чиновника, заједно са „среским шпијуном“, том духовито и упечатљиво датом фигуром.

О Нушићевој самосталности у развијању ове комедије све- – дочи и њена жаока непосредно уперена против капетановог династичког страхопоштовања, а посредно — против онога коме је то страхопоштовање указивано. Међутим, Гогољ у „Ревизору не дира

5>