Naša književnost

Енен нео анан на теј

т=

пина

ПИ

о | па |

188 па о Е | Књижевност

жандар. Жандар је промрмљао неколико НЕ Е уљудно: поздравио и позвао Младена.

— Хајдемо час у жандармерију. Нешто те имамо питати.

Пошли су. Кроз цијели градић жандар тапка у тешким ципелама и непрекидно држи дјечака на оку. Јђуди се огледавају. Мајке задовољно климају: — Долијао је харамбаша! Не ће нам више мутити дјецу...

Младен око себе ништа не види. Пролазници се питају у чуду: = Ма шта је учинио овај Банићев> Бит ће пакла кад му отап сазна!...

Држао се храбро. Ништа није признавао. Пријетили му, | он није попуштао. — За никакве кокоши он не зна, а о гускама нема ни појма.

Онда нареднику то додија и даде знак. руком.

За јаку од капута додрља жандар Пубу. Овај је изгледао тако јадно, да се Младен зграну. Био је сав некако натечен, у лицу, црвен као рак. Крај очију познавале су се модрице. Једва је стајао на ногама.

= Но, причај! — пријетећи пропиједи наредник. — Говори како је било!

Пуба погледа очи у очи Младена, али одмах обори поглед. Главу увуче међу рамена, као да очекује ударац.

— Но! — раздера се наредник губећи стрпљење. — Говори!...

Али дјечак опет погледа у Младена и опет обори поглед. Наредник скочи и с високог ормара дохвати тешки, гумени пендрек. Жандар вјешто подметну столицу и полеже поново Пубу. Наредник поче ударати животињском насладом притискујући кољеном И чаков врат. Пуба се гушио и грцао нешто неразумљиво. Пусти: га и он паде на под.

· Младен се укочио. Косе му се накостријешиле. Од ужаса и не зна што се то збива око њега.“ = Је ли он вођа» — риче наредник и диже пендрек. –

Пуба клима главом и диже руке да заштити главу.

— Је ли он крао гускег — не престаје наредник,

Пуба нијечно одмахује главом.

— А рекао си да је он! — и пендрек се опет диже. — Није он! Пуба хоће да спаси Младена и виче: — Жарко је.

Младену више нема излаза. | је зубе, заборавио на оца. који ће га сигурно рашчетворити, и кривицу за све узима на себе.

— Види га! — чуди се наредник. — Све трпа на себе... Јадни отац, кад чује све ово.. -

Јосип БАРКОВИЋ (Свршиће се) -