Naša književnost

ГЛИШИЋ И ГОГОЉ

Постало је општим местом мишљење да је Милован Глишић имао Гогоља за књижевни обравац. То констатују више или мање сви који пишу о аутору „Главе шећера“, али цело питање утицаја остаје само на том голом тврђењу. Нико неће да- се упусти у анализу тог угледања, да утврди у чему се оно састоји. Чак и Скерлић, који је први јасно и одлучно нагласио тај утицај, ограничио се на то да каже како је Гогољ био и остао главна књижевна симпатија Глишићева. Скерлић то објашњава културно-историским околностима, јер је цео нараштај седамдесетих година био под утицајем руског реализма, а нарочито његова напредна радикална авангарда. „Реформатори, и Љубен Каравелов и Светозар Марковић, руски су ђаци, и они упућују цео млађи нараштај на руске писце. Тургењев и Гогољ замењују Хајнриха Чокеа и Мавра Јокаја; код Чернишевског, Доброљубова и Писарева траже се идеје и упутства, Покрет је општи, на свима странама.) — Као припадник те идеолошке струје и М. Глишић понео је из младости те, за њега плодоносне, идеје и успомене. [ |

Српека критика пре Другог светског рата није се много интергсовала за Глишића, зато се мишљење о њему доскора одржавало на основи Скерлићеве студије писане још 1905 године, Отада па до ослобођења, у току четрдесет година, питање о Гогољевом утицају на Глишића уопште се није постављало, Дакле, проблем који је Скерлић нагласио није био кренут с мртве тачке све до ослобођења кад је везама српских писаца с руском књижевношћу дата већа важност.

После ослобођења, а нарочито у вези са стогодишњицом рођења (1847—1947) и четрдесетогодишњицом Глишићеве смрти (1908) појавило се у нашим часописима неколико чланака, може се рећа да је никла нова критичка литература о писцу „Подвале“, не велика _ по обиму али сасвим различита од раније по садржини, У тим чланцима је јаче истакнута веза Глишићевог стварања са његовом средином и стварношћу и подвучена друштвена страна његове сатире — његова књижевна борба против паланачких ћифта, против бирократије и зеленаша. Тако у студији Вес. Маслеше о Светозару

=) Писци и књиге, П, стр. 12.