Naša književnost
Архилох __ _____ — _ 591
То желео бих видети. Та кривду учини ми, згази заклетву, — а пре ми беше пријатељ!
АКО А рттлока ко увреди, он се уме осветити, као што сам каже у свом Отону (Ега. 66): -
5 Једно умем, а то крупно је: - > : својим злотворима жао за срамоту враћати. == =
Док Хомер воли енкомијастично обрађивање ствари, Архилох кори и потемева се (Ојо Сале. Ог. 38, 115 Егар.), понекад без: икакве уздржљивости (ра=и 15, 55 34. 72), али он штротивнике. _ никад не извргава рутлу ради пакосна подрупивања, него из пле- · мените побуде, и њетови критички јамби садрже јаке нормативне ел __- е, који тревазитазе жеститу скоштич и прохтева. —
Што се тиче елегија, „ријеч је у њима свагда ттритслтад=
на; ту нема никаквих испуњака), впипсавите непотребних понавља - и тка (као кадшто код Тиртеја); фраза је свагда окретна, живахна и занимљива, природна и неочекивана. Ништа. није елегантније“
од елетичког дистиха Архилохова с његовим пресјецима» једини
је Солон тако елепантан, али слађи: трема њему је Тиртеј једно- | личан, а Теопнид уза сву силу тотово укочен. -
Ако, можда, и није био велик човек, Архилох је био велик а песник; као и Франсоа Вијон, такође екитница, који ће имати
луду крв, али безазлену душу и онда кад буде упадао у најгоре < друштво, и Архилох је, пустолов, најамник и подругљивац, поред свих препона које су сметали пуном развитку његова талента,
ипак у пуној мери постигао оно што се сматра за највећу срећу | _људску: поправио од себе личност. =
~ - - з са
АнрихомЕРСки ОВАВ = __
Као песник Архилох је често ученик Хомеров. Хомерска схватања, на пример:
Ал од плача опет и ридања престати знаде, · · јер“ је људима срце судбина стрпљиво дала о (Ил. ХУМ 19) -
или Е Е | И!
Јер је онаква воља у људиу поземљара._ какав је дан што отац и људи и богова пошље 8 А, Мусић Повјест грчке књижевности, 1, Загреб 1893, стр. 184. “ с