Naša književnost

– _ Е у - - 2 = се 0 Ва а = - – У _____ ј __ Ко зна где пи је та птица коју сам једном туо, ______- __- _ и дали се на свету бели још она снежна грана. — Помућен, ја више не знам утоке ни мора, о 0 под а разум за ПТ добрих мојих гора. - Ипак је ово сунце помрачило сва друга сунца се- краја, о "и добро бива када се сенке, макар, за по боми још окрену | = Мозжда те лађе путују У теби. — о – океанима које још ниси видео у свету, == _ _-- = па певаш песмом што се не разуме. = Ко зна да ли још само то море на: у тебе итто ћути —__ о може да шатне љубав. _________ И с = - и да слути. о < |____--- Одлазе, одлазе. итак сва сунца,“ _ Бо - _ и мрачи се видик овога краја. ||| ____| = _- На песак један треба лећи мирно, ~ = – | - ___ блажен од звезда и њихова сјаја. = = 5 – Радомир 1 КОНСТАНТИНОВИЋ. – - " ЕЈ 6 = -- КУ - / а . - | Ћ = = а у - -: Е | – = - = У - – ~ < – КЕ ~ РАЈ а о = - ~ су пЕ Е Х =: #

#