Naša književnost
518 - 0 - = "Књижевност
Расцетпи муња тмину и појави се Кореја пуста и далека и црно лишће по плавим дечијим теменима пада
и са белим чешљевима испод темена девојка нека. средином пратњивот пута
данима сулудо лута.
И опет чујем далеко негде неко изгубљено дете зове са очима овако модрим као што су још увек моје, лутају деца којој је метак прошао кроз снове и над пепелом жене Е . и кроз свет ноге дрвене. - -
Проштла је киша као велики дрни паук преко своје мреже, извори су набујали до плавог неба без облака, бледа месечева оштрица хиљаде жутих зракова, реже
и пада јутро зрело
на неодморено чело...
И ја после свих ових Запаљених шума од сновиђења
постајем тих и смирен као наши стари богоугодници
и као развејани Васиљев верујем у сунце и довиђења и малу људску срећу _- <
као цвет у пролећу. — —
Знам, такав је овај наш: живот да се све мора дотаћи челом иу поноћи растурати мутни облаци од несанице —
и да се сваког свитања мора пронаћи поп пепелом
нека реч целог света
"ко нит тичијег лета.
А кад наиђу кишне ноћи са живим аветима јаве
морам да крикнем и да се свака ратна ноћ обнови у мени, па кад угледам даљине као воде зањихане и плаве
све то наједном пређе
као. сан преко Боа
Ја ћу опет да изговорим стихове о смирењу овога света, и да их у самоћи понављам и да се њима тешим, и преко свих високих трава и зањиханих дрвета
видећу голубе беле
_ у небо полетеле..
(ут Ву У из ове собе да: одем тамо где се јаблани вију да нађем речи мира у њиховом зеленом шуморењу и увек кад видим да птице са лишћа волу пију разнежићу се као грана
над водом зањихана.