Naša književnost
Чевек је добар о 981
Слава (запањено): Не може вратити мени"
Сапга: Он вели да има. окова да ти ниси достојна да ва-_ спитаватт дете.
Слава (разјарено): А. ти КП "ти си дозволио да он то. о мени говори!
Саша (нежно): Треба. и њега а лети Он је толико желео унука. Досад је имао само пуну кућу мачака, и хиљаду књига... Он је већ тако стар!.. | -
Сваз а (беспомоћно од беса): Па јеси ли ти, човече, све"стан шта ти ту лупап! Знаш ли ти уотиште шта си ти дужан“ да урадиш! Имаш ли ти уопште своје. воље! (очајно): Боже, па - ја сам се упустила са једним лудаком! (спусти се у фротељу).
- Саша (врло збуњен, саучесно, клекне до ње): Ја бих радо учинио оно што мислиш да је потребно.
Слава: А ти то не знаш. - -
Саша (живо): Не. Кажи слободно, и ја ћу то учинити.
Слава (одједном се збуни; и она не зна шта би требало да учини): Да кажемг Шта да кажем! (бесно): Ти си мушкарац, ти треба да знаш: шта треба да учинини
Саша (се мучи да нађе излаз): Па, ето, ако. узмем. Маријану | од тате и ако узмем тебе — од чега ћемо живети Ја још сту· дирам. Мало ми тешко иде се науком. Нисам јако паметан, ето. И онда — како ћу свршити, ако ме он не УЗлржава Џа онда = треба се и спемијализовати. Па онда. =
Слава (иде за својим мислима, пред себе): А ти — ти ћеш _све наследити од свога оца:
Саша (зачуђено, опрезно): Зашто то питаш
„ Слава (просто, гледа га право У лице): Дај матором отрова: па нека цркне.
Саша (разрогачи очи, гледа у њу нетремице; онда затвори очи): То ми више никад немој рећи!
Слава (опали му снажан шамар): На! (устаје).
Саша (от Рори очи): Шта је тог (устаје).
__Слава (мирно, као да се задовољила слатким пићем, иде · до психе и намешта фризуру): Напоље! -
Саша (потпуно преплаштен): Не разумем.
Слава (истим миром): Ако се сад одмах не покутиш на= поље; газићу те ногама док не скапаш! Мајрши! |
С аша (потпуно збуњен узима штеттићр, дође до врата, окрене се, поклони се неспретно): Не брини за Маријану... (поклони се још једанпут и опрезно изађе).
Слава (стоји пред огледалом, али не види своје лице; онда почиње да плаче; не чује се јецај, само јој се рамена тресу; Опел се скљока на под).
в
„(Иво устаје из фотеље у којој је седео скривен и похита прекидачу; упали лустер, приђе Слави и подигне је.) Из о: Умири се. Није о о да почнемо о томе...