Naša književnost

Тартарен код Паштровића 433 |

Ф

У једном писму Фридриху Џ пруском Стјепан пише: Ја сам Стјепан КИ од Албаније, господар Бабиндола, потомак црногорске династије Црнојевића... -- -

Сања да постане краљ Пољске. Холандска влада преговара с њим о успостављању једне армије под његовим воћством. Из једне бајке, из једне интриге, прелази у другу. Верује, свакако, да је исто толико паметан и способан, колико и било који други велики господин.

Да би се могло живети, и то добро живети, није довољно пи„сати књиге. А Стјепан Зановић је писац свог времена. Године 1773 излази његово дело „Ореге атуегље“ у Паризу, а исте године и књига поезије и драмска сцена „Га-ф доле“. До године 1785, у скоро непрекидном низу, излазе већи и мањи списи, од којих се неки, као „Турска писма“ и „Мисли“, читају као слободоумне творевине, преводе се, изазивају дивљење и бивају нападане. Мотућно је да многи од тих списа носе еклектичке црте, или се приближавају плагијатима. Али несумњиво је, да је Стјепан изванредно много читао и да је, као што пише Клое, борац за уједињење човечанства, знао латински и грчки и Омера, Хезиота, Пиндара, Виртила и Хорација читао у оригиналима.

Шта је било оно што је Стјепана и његову браћу побуђивало да постану хохштаплери и авантуристи, иако су имали толико природних даровитости и стварних знањаг Да ли је то било празноверје виших кругова који су тежили да окултним играма“ и ексцентричним триковима унесу живота у ништавило својих дворских церемонијаг Један ПРЕ Стјепана Зановића, принц од Лиња, даровити војсковођа и дипломата, овако се изражавао о атмосфери: у светском а Спа у Белгији: „Смешши ликови, амфибије цркве и високи свет, хипохондрични лордови, па= риске кокоте, француски бискупи са својим нећацима, један акушер са орденом светог Михаила, један зубни лекар са златним ви· лицама и поред њих један учитељ ипрања у униформи рускот мајора. У сали за коцкање, поред хрпа златних цекина, разне мајркизе и принчеви инкогнито, руске кнегиње са својим личним лекарима и многи Американци. Кажњеници утекли из тамница, надрилекари свих врста, сваковрсни авантуристи и варалице и поред неколико болесника велики број играчица у свим скалама лепоте, дражи, кокетерије, скромности и греха.“

У тај круг је ушао и Стјепан Зановић. То је био и свет Казанове, који се је, уосталом, презриво и са висине изражавао 0. Зановићу, свом ривалу.

Стјепан Зановић, између осталот, издавао се и за Шћепана Малог, црногорског кнеза. Чудновато је да ми то осећамо као злочин, када је и сам узор, тај стварни црногорски кнез, био исто тако измиштљена личност, исто тако авантуристички тајанствена "и саздана из лажи. То је био ћутљив, војни болничар, шакрт на