Naša književnost

446 – > Књижевност

ж ж

Сећам се да је после тога неко време изгледало као да од мог летовања с Јелком на крају неће ништа ОИ _

- Јелкин отац био је трговац кожом „на велико“, власник многих кућа. „Њима о слави владика долази“, говорила је моја мати, с поштовањем. Од ње сам чула још нешто, за мене чудно: да је Сима Хаџи-Јевтић омрзнуо жену што му је родила три кћери а ни једног сина и да, по Јелкином рођењу, три дана и три ноћи није кући долазио...

Јелка се опирала да пође на село, плакала је, и абитала да једе. Госпа-Коса је била неумољива и чинила је “све припреме за Јелкино „летовање“.

— Та жена нема срца, — говорила је о њој моја мати тих "дана. — Чак и мени дође жао оног њеног детета кад га видим онако — црвених очију. Већ ми је криво што сам пристала да

Милицу шаљем са њом. Сад однекуд испада као да Јелка због ње мора на село, а не због тога што хоће силом да је удају-- – ујак се љутио слушајући ове приче: „

= Њх, петљавино, шта ти је то требало! -—Љ смо Ски морели да шаљемо дете на туђ рачун!

= Сами су ми понудили, — бранила се мајка.

= Јест, — гунђао је ујак, — пошто си се жалила да немамо | пара...

= Па и немамо. Реци сам: имамо ли ~

Ујак би ућутао и данима после не би разговарао о мом одпаску. Ја сам већ била сасвим прездравила и, како су настали лепшти дани, играла сам се по цео дан с другом децом на утрини којом се завршавао наш сокак, пуној корова и рупчага згодних за сакривање. На- Јелку сам била готово заборавила.

Али једног дана мајчин глас, необично узбуђен, отргао ме од игре:

— Милице!.: Брзо кући, Милицеее!..

Госпа-Коса била је послала-дућанскогт момка са поруком да ме мајка одмах опреми и допрати.

жоо» =

До села, двадесетак километара од града, возили смо се аутомобилом неког Јелкиног „двиџе“. Ја сам седела позади, између Јелке и њене мајке, а напред, поред шофера, седео је рођак. На крову кола био је везан повећи дењак с постељином.

Мени је то била прва дужа вожња аутом. Хватала ме је "мука и вртоглавица, али сам-из стидљивости ћутала и трпела до краја пута. Кад смо изишли из кола, само је Јелка приметила да се заносим. Прибила сам се уз њу, а она је рекла: |

— Диши дубоко, одмах ће све да прође.