Naša pošta

65

=

После овога службенога извештаја долазе статистички податци појединих грана службе ив којих резултирају горњи, општи закључци.

Мени се чини, да је организација, која може покавати у своме једногодишњем билансу рада овакве резултате и оне огромне цифре размене производа људског рада, једна целисходна, мудра и програматична организација ида њен успех долази од јединства акција, које се одовгор, са врха Главне Управе, зналачки, мудро и консеквентно изводедо најситнијих детаља, по једном критички обрађеном плану, У коме није изостало ништа, што би било од користи, да се један врло сложеним врло гломазни механизам несметано развија и креће напред ида се у истом часу умотре, држе на око и уклањају сви недостатци који коче њезин рад и умањују просперитет тога рада. Сама собом, ова се организација довољно препоручује и њој не треба писати похвале. По хвале, које она у истини заслужује, јесу последица оногсмишљеног рада и схватања немачкогдуха, којеје у јединствукоманде нашло најбољу залогу за успех у рату, што је небројним примерима потврђено и доказано. Томе, немачкоме примеру п. т. организације подражавати, чини ми се корисно би било и ва нашу вемљу и народ. И још нешто. С болом увиђајусви разборити људи у нашој струци да је још подоста далеко оно време, кад ће наша администрација бити способна да из ађе пред меровда“не фактореи широку, нашу и европску јавност, оваквим једним радом. Хоће се много зналачког рада и исшрајне воље да се до тога дође. Али, наша је дужност: да сваки поједини, са места на коме је постављен, радимо тако, да то време примакнемо, да такву једну вољу ободримо и такав пример рада и својим радом подупремо и остваримо... Ехетрја досипћ.

МИЛУТИН ВУЈАДИНОВИЋ

ЗА ИСТОРИЈУ ИН. ГК СТРУГЕ

Са нашим одмицањем у будућност бледе и пропадају све више и дубље многе светиње скоре прошлости, од којих смо узалудно и безбрижно погубили и до сада многе живе сведоке од оних историских момената, које би, сачуване наследним тенерацијама, дале материјал за науку и правилно разумевање многобројних радња п. т. т. струке, као и напора оних учесника који Ку У њој беспоштедно посветили делање своме народу и отаџбини.

Међутим разривеност и душевна депресија, која растаче данашњег човека, чини да се не осврћемо на много шта (што се не да уновчити), па ни на скорашњу прошлост, иако се зна, да се слично не сусреће кров читава столећа.

Овај заборав подржаван је још и данас, по клетви да велика, дела награђује незахвалност. Отуда некима, скоро с разлогом, напор стварања те прошлости изгледа бев вредности као обичан скуп чињеница извршених по „морању“ и по „сили“. Међутим, у њима се крију,од почетка балканскога до завршетка „светскога рата, врло значајни и скупоцени подаци, као узроци на којима се кршила и настављала историја нашег народа и наше будућности.

Стога је потребно расветлити то високо сведочанство о напорима наше генерације у данима победе и беспућа, спасти та што пре од заборава и смрти. То је могуће само тако, ако