Naša pošta

297

Кажите Петру, да ћемо га радо примити за члана нашега Удружења. Плаћа се на име улога 0.50 дин. месечно и ва лист 1 дин. месечно. Нека се обрати управи Удружења молбом, да га прими за члана, па ће му жеља бити испуњена.

Здравествујте сви Вашем пријатељу Бран. ђ. Бујдићу.“

Враћајући се одговору на анкету „Наше поште“, — г. Бујдић није одговорио: који су најбољи чланци, трајне вредности, који су изашли у листу, којег је уређивао и који је био орган ондашњег П. т. удружења >» Погађамо да је узрок у томе да не би о себи говорио. Он је био стуб листа и чланци су већином из његова пера. Стога ћемо ми означити неколико таквих његових написа, који служе историји струке а умного су и данас актуелни: Наша прва реч, Закон о поштама (св. 1-1903), О пошт. конвенцији између Србије и „Аустро-Угарске (св. 3-1903), П. регал и монопол (св. 4-1903), Мисли о п. служби, — напис у којему г. Бујдић реагира против писања једног месног листа: „Нико не може да спори да је пошт. служба једна од најпростијих послова које има држава да свршава“ (ев. 5-1903), П. политика (св. 6-1903), О стању у струци (ев. 1-1904), Поште и телеграфи, О статистици, О п. таксама (св. 5-1904), Поште и телеграфи, О статистици (ев. 4, 5, 6, 17-1904), О п. таксама (ев. 5-1904), Персонална питања, Наше гледиште (св. 6-1904), О простим писмима (св. 7-1904), О стручној школи (св. 8-1904), Шта хоћемо ми (св. 9-1904), Читаоцима, Да се прегледамо (св. 10-1904), Развитак поште од најстаријег времена до данас (ев. 10, 11-42, 13, 17-1904), Куда то води (св. 13-1904), Да им кажемо, Мисле ли о чему пишу2, Друговима на размишљање, О хуманости (св. 17-1904), На размишљање (св. 18-19-1904).

П. струка обично је маћеха својим носиоцима. И г. Бујдић, њен пензионисани виши чиновник и познати стручњак, спада међу одалечене од струке и сарадње. Онпроводи своје старе дане у скромној приватној служби. Њему је место у п. т. служби. Као хонорарни службеник, допринео би у раду, понаособ на сређивању и писању историје п.т.т. струке.

Не смемо заборавити да поменемо и неке написе Косте Данчевића, који су изишли у „Пошти и телеграфу“: Споменица 60 годишњице п. установе у Србији, Пред реформацијом, (св. 2-3-1903), Прека дужност (св. 4 и 5-1904), Тежак положај (св. 6-1904), По закону — мимо закон (св. 7-1904), Из старих, немачких записа (св. 16-1904),

Напомињемо у овој прилици да је рано преминули Данчевић, био уредник листа Прогрес — весника ва пошту, телеграф, телефон и саобраћај,који је излазио у Београду. У уредништву су били: Трајко Јовановић, Дим. М. Лешјанин, Милош Бошковић, Војислав Вујић, Рад. Миловановић. Очувао сам бројеве тог листа, од 30 јануара, 15 и 28 фебруара, 15 марта