Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

ПАЗАРНИ ДАН У СКОПЉУ 13. ЈАНУАРА 1915. год.

Нема сад у старим границама онаквих панађура какве су посећивали Мића и Кића, побратими и сеоски враголани из Глишићева „Два Цванцика“ и какве је лепо стенографисао Љуба Ненадовић у његовој „Шетњи једнога стенографа“. Били су они и прошли и све више губе од старога свога значаја, Више се снабдевање не врши годишње и полугодишње; новчана привреда а и све силније продирање капитализма у срж од костију живота народнога гоне свет да се свакодневно снабдева дневним. потребама својим: да на ситно купује не онолико колико му треба, већ тек за онолико колико је срестава збавио, било надницом, било продајом каквога свога продукта.

У новим крајевима, међутим, има данас једна мала али потпуно верна слика негдашњих панађура у старим границама. То је пазарни дан.

Он се у свима местима не држи једновремено: у Скопљу, Приштини и Велесу је уторником, у Виници средом, у Куманову и Кочанима четвртком, у Вучитрну, Качанику и Штипу петком, у Тетову, Митровици и Урошевцу суботом.