Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

== Ба

који дотле нисам видео: један здрав, читав и млад човек носи торбу и залази од продавнице до продавнице, Сваки му продавац убаци у торбу по нешто од онога што продаје: главицу лука, кромпир, јабуку, крушку, ћевапчић, кестен, орах, лешник, комад хлеба и т. д.

— Какав је ово човек г упитах првога до мене,

— Просјак; одговори ми он.

Чудне прошње! А већ се дародавцима не чудим: познато ми је оно простонародно правило : Подај ономе ко проси, макар и царску круну да носи!.

А знате ли којих продаваца највише има Нећете веровати, али је цела истина: бакала.

Какви су то бакали2

Сад ће вам бити јасно.

Обилазећи вароши у новим крајевима, зачудио“ сам се многобројним фирмама : бакал тај и тај. Нарочито их много има у малама у којима су Муслимани.

Загледајући у унутрашњост дућана такође сам: се зачудио: у њима не виђех бакалука (кафе, шећера, пиринча и т. д.), као што га има у бакалницама у старим границама. Код ових бакала је само“ сир, јаја, масло, пасуљ, лук, брашно, купус, бундеве, патлиџани, паприка, све оно што у старим гранидама држе пиљари, и свега у малим количинама.

Сетих се тада ређања војвода с битке на Лозници:

А треће је српска војевода Ја из Шапца Бакал Милосаве.

Морао је, извесно, и он бити такав бакал као и ови сад у новим крајевима и продавати то исто: што и они продају.