Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

–- а фЕ ==

Примитивна занимања. У примитивној привреди се налазе и примитивна занимања. Такав је, на пример, телал, који носа по улицама ствари које му се на продају дадну, те шелали (виче). Такав је амал, који ће цео боговетни дан чекати на улици, ва баниру (обали) или уз какву радњу, мрзнути се на мразу и киснута на киши, неће ли га ко позвати да му што понесе. Приближан је њима и сензал, који ће за туђи рачун куповати храну, коже, стоку, и т. д., па ако купи што, нешто ће и добити, г ако не купи — ништа ни добити неће У примитивној је привреди многобројан кадар и ашљара, особито оних што до подне раде. Али је интересна појава, да у томе периоду има велики број сарача, кожара (што израђују, обично, сахтијан), разноврсних обућара (спанчара, папучара, ципелара, кондурџија итд.) бешчија (израђивачг, ткача беза, платна), ковача, кожарг, догрмаџија, сандучара, и т. д:

У томе се добу појављују и воскоћетшари, јер је њихово занимање издржљиво само у примитивној, замрлој привреди. _

Докази неразвијености привредне. Колика је 1838 год. била привредна неразвијност, може се судити и по томе: што је била од еђена надница мајсторима који код кућа раде о домаћиновој храни 30 пара, а о храни самога мајстора 50 пара чаршинских („Гласник Срп. Уч. Друштва“ Х! УШ, 188),

Чак и 1866 год. је та неразвијеност трајала, јер је тада било становништва које се бавило:

пољском привредом 90,08 92, занатима 5:82 |, трговином 154 ,

свим осталим 3,06

»