Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

у

Терво или ишчија. Аб;џају, који је ишао од куће до куће, те кројио и шио одело; звали су тшерзо, мада је терзија други зав“ тлија, Често пута су га називали и шлаја; у Мостау се, међутим ишчијом звао калфа. Можда су, негда, калфе и слате да по кућама кроје и шију одело.

Језик. Клетва. Песма. У занатима су били одомаћени језици: мутавџиски, грнчарски, терзиски, дувђерски и т д. Ја сам, међутим, у Ивањици опазио и ово: у једној радњи мануфактурној, бакалској и гвожђарској су о пазарном дану услуживали две брата и жена, и они су се између себе, да их муштерија неби разумела, споразумевали цигански. На моје питање: што цигански говорег одговорили су ми: да су просто морали код Цигана научити цигански језик, да би се могли међу собом споразумевати а да их муштерија не разуме.

У старо време је најтежа клетва била: Занат га задужио! Сваки је занатлија избегавао, у колико је могао, да се та клетва не рекне за њега.

Колако су, међутим, поједини занатлије били сиромашни, показује и ова песмица, којима су ковачи дирави: :

Ковач кује, ковачица преде, А ковачу голо дупе зебе,

Значи: она је, сирота, морала под најам дру

гоме прести, те није доспела ни свога мужа окрпити.