Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

52

тено, наббрено, пепељасто; оно има јако непријатан, заношљив мирис и горак укус. Особени знади, по којима ћемо бунику познати. Лишће, и кад га не трљамо, ужасно смрди и чисто заноси, исто тако као и семе, а рекли смо, да је семе по укусу горко. Beh и сам спољни изглед и несносан мирис целе ове биљке, казују нам, да је она опасна, и опет зато има случајева, да се неко, било са непажње. било са неумесног и несмотреног давања у виду лека, буником отрује. Који су ДBЛOВИ у бунике отровни? Отровно је лишће, а још је љуће и жешће оно уљасто семе. Дејство отрова основано је на две материје: хиосциамин и на масно уље, које врло заношљиво дејствује. Хиосциамин много упливише и на ширење зенице. Исто је тако отрован и корен, који много личи на жилу од паштрнака. Појаве после тровања. Болесник добије јаку главобољу и непрестано му је м} г ка, спопада га неки дремеж, па му се онда кбче и руке и ноге, мамуран је и шкрипи зубима; зеница му се прошири, пред собом гледа све двоструко и у црвеним бојама, очи му потамне, не чује добро, тешко говори и не може да влада језиком, гркљан му се скупља и тешко г} ? та, штуца и у лицу помодри, тешко дише, грчевито се напиње да бљује, па га онда спопадне и неко лудило; црева му бурљају, врат му се кбчи, постаје сасвим без осећаја, туп, више пута чисто побесни и на послетку наступи јака несвест, која га и обори. Како треба од бунике отрованог лечити? Ако је неко много бунике прогутао, онда му треба давати спрћетом или лимуном закисељене воде и црне каве, као што је то напред ренено; а ако је мало појео, онда треба болеснику дати да мириши чисто винско