Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

54

састављено је из 4 обрнуто-јајастих листића и сложено у амреле; чаша је мала и дволиста. Ппод је узана, 2 —5 сантиметара дугачка чаура, а семенке су јајасте и мрко-црне. Особени знаци за познавање русе. Цела је биљка пуна жутог сока; где ју год убодемо, поцури сбк. Осим тога има свежа биљка врло јак, несносан мирис и горак, љут укус. Који су делови у русе отровни? Руса је цела отровна, а најљући јој је корен, који је такођер пун оног жутог сбка. Овај сбк може на голој кожи да извуче пликове, а кад би се у већој мери прогутао, могао би да буде и смртоносан, као и сваки други љут отров. Отровна је материја у хелидонан. Појаве после тровања русом. Русом отровани жалише се да им је сува гуша и да им у гуши горе, исто тако као и у стомаку, услед чега је увек наступало бљување, трбух им је отицао, па је онда наступао јак, најпре водњикаст, а затим крвав пролив; најпосле је долазила несвест, зујање у ушима, неки страх, изнемоглост, трзање с грчевима, а у случајевима да је болесник умро, умирао је сасвим при чистој свести. Ленови се употребљују исти као што је код кукуте речено, а може се дати и камфора. Лековите особине русе. У оном њеном сбку, има доста и лековите материје; тај сок употребљује се за дражење мокраће, за столицу и за знојење; даље се употребљује протпв разних бољака црне џигерице и слезине, против жутице и жучног камена, против водене болести и упорне грознице. Чистом тинктуром од русе, могу, капањем, да се уклоне брадавице.