Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

СПЉЕТСКЕ СТАРИНЕ. 1:

града да под окриљем Олиског Солина у бег-

бедности проведе своје последње дане.) + :

Међутим, од свију Диоклецијанових пенегиричара прошлог и ранијих векова, нико није тако живо и топло о њему говорио, као велики шибенчанин Никола Томазео, који је о његовој државничкој мудрости тако мишљење имао, да. је — мада, лично, уверени хришћанин — Диоклецијана извињавао чак и од често пута пребациваног му кињења и про“ тањања присталица вере Исусове. „Ако је — вели гГомавео — скромни Опљет у историји цивилизације данас знаменитији и чувенији од сјајне Никомедије, за. то треба да захвалимо остатцима, величајних двора тобожњег прогонитеља Хришћана“ На пхругом месту чувени полиграф, товорећи о Диоклецијаовој градилачкој страсти, хтео би да ту страст 06јасни тиме што је овај римски ћесар био родом из Солиназ, дакле наше горе лист. Словенима је, вели, љубав за зидање већ у крви. 0 Урошу, српском краљу из ХИ века, историја прича, да, је за четрдесет и две године свога владања подитао мноштво цркава и болница, и у Јерусалиму и на Синају и по другим крајевима и острвима. Диоклецијан је био Оло-

венин и по тој својој страсти за, зидање".“)

Што се тиче стручног проучавања _ спљетских и трагања за солинским старинама, и на том пољу су наши људи, као нпр. професори Ланца и Главинић, по својим силама много урадили. Но главна. 84слуга за кудикамо живљу и успешнију акцију која је у последње време у том правцу развијена, припада несумњиво Дон Франи Булићу, покрајинском консерватору и управнику спљетског музеја, који је

1) Спев Чобарнићев штампан је у спљетском „ВојеШпо а агсћеојовја е зфопа дЧаџтаја“ за год. 1881.

2) Тоттазео: „5гогфа стоше пеџа (ешегата. Кота, Е. [.6већег, 1872. Стр. 456.

8) Томазео је, као многи писци његовог доба, држао да се Диоклицијан родио у Солину, чувеној престоници римске Далмације. Данас се, међутим, то спори.

#) Тоттазео, градет.