Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

44 НЕ з Мих. М. Ђокић

утицајем учинио, да млади Наполеон буде примљен као питомац војне школе у Бриену, његов брат Јозеф у Мецу, а сестра Елиза у девојачком заводу у Сен-

Сиру. Кад је у револуцији имање грофа Марбефа

пропало, Наполеон је из својих личних прихода, одредио његовој породици сталну доживотну пензију. Као гувернер Корзике, гроф Марбеф је умро 1786, — а у 1793, у времену Револуције, био је од натутканих санкилота избачен из своје. гробнице и развејан по бастијским улицама!...

·. „Није ово једини срам што је бујица Револуције учинила: било их је много и на другој страни Француске, — али бастијанци, и дандани памте ову грубост, учињену према њеном добротвору, увек веселом, доором, отменом грофу Марбефу, чије биће заиста није знало за пакост људску.

Они, који су после дошли, и наследили у власти отменог Марбефа, нису бољи били, и ако су у шпаговима имали декрете, од онда силног Извршног Конвента!

Велика Француска Револуција, има добрих страна, које ја обожавам, нарочито оне, где је испољена једнакост људских бића на земљи и пораз повлашћених каста у народу; уображеног племства и неке „племените крви“, — али, у својој претераности, у сталном свирепству, она је оставила ужасног трага, да је и оно добро, што учини народима, замрачено грозотама, прво на Гревском Тргу, па онда у Вандеји, и многим, многим другим местима, драге Француске...

— Великани Револуције: Дантон, Робеспијер, Марат и многи други, знани и незнани, зар нису били ситни по души, а свирепи по срцу, кад су, докопавши се силе и власти, прво своју околину побили, — па се онда и између себе поклали2 Сетимо се само, шта је из свога, по злу чувеног подрума, проповедао у своме „Народном Пријатељу“, онај чупави тип, Марат! Зар он није дражио, оне, онда необуздане масе, да кољу све, од реда... Па зар је онда требало осуђивати Шарлоту Кордеј, па и гилотинирати, што је утопила у крв, овог избезумљеног пакосникар Зар Марат, изданак париског Монмартра, здружен и збра-