Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши на Корзици | 71

остају по путу, у дубини морској или по гробовима знаним и незнаним... Историја се поновила и покосила толико самртни жеља читавог једног народа, да и Бог Саваот, кад их саслуша мора да задрхће...

Ми и даље носимо наш крст на плећима... Идемо Голготом и вапијемо милост Божју, да нам да станка, да нас милостиво пригрли — па ма и мршве стави у нашу груду, која је тако лепа, така лака...

__— Опрости, Велики Геније, што нас сићушне створове, изданке далеке Србије, земље паћеника, упоређујем с тобом, али, знај, да смо и ми, у поколењу, које је после тебе дошло, — били равни теби, јер смо волели и волимо своју груду, као што си ти волео Француску и твоју Корзику!...

— Кад се, тамо Горе, сретнеш са којим од нас, приђи му и реци: волео сам, волео си своју земљу, — ходи у мој загрљај! И кад си био на врхунцу своје моћи, кад си народима господарио, никада ниси часнијег створа на своја прса ставио...

Нека су ти у аманет браћа наша, која су сада са тобом у друштву твојих земљака: штити их, јер они крвљу својом залише многа бојна поља, на којима је претила опасност да и твоја Корзика, ово мило острво, буде поново подјармљено туђину... Доста је било! Корзика је много патила од наметнутих господара и ти си то осетио са својом породицом. У времену твога рођења, она је била на прелому. Родио си се кад си требао, јер си на време стигао, да енергијом својом пресечеш Гордијев чвор, који векови нису могли да разреше и пресеку... Године: 1791, 1796 и 1798, решиле су судбину твоје Корзике. Патио сии ти, и твоја породица, али си и успео. Туђина данас, после прохујалог века, нема на твоме прагу...

— Корзика је данас Француска, чији си ти Геније био и остао за векове!...

— Нико те никада срушити неће... Векови ће промицати један за другим, одлазиће у бесконачност, а твоја успомена, твоје име, твоја силна енергија и љубав према Отаџбини, сјаје и сјаће најдражијом светлошћу свима поколењима што наступају...